Jedan od najvažnijih ljudi Iranske revolucionarne garde, general Mohamadreza Falahzade, nestao je iz javnosti posle dvanaestodnevnog rata Izraela i SAD protiv Irana 2025. godine, što je izazvalo pravu buru u Teheranu i otvorilo brojna pitanja o tome šta se zapravo dogodilo u vrhu iranskog bezbednosnog aparata.

Falahzade nije običan oficir.

Reč je o zameniku komandanta snaga Kuds, elitne jedinice Iranske revolucionarne garde zadužene za operacije van granica zemlje, kontakte sa saveznicima Teherana i koordinaciju mreže uticaja širom Bliskog istoka.

Njegovo ime godinama se dovodi u vezu sa Hezbolahom, Hutima, šiitskim snagama u Iraku i Hamasom.

Upravo zato njegovo iznenadno odsustvo deluje kao alarm za čitav region.

Do rata je Falahzade redovno viđan na državnim ceremonijama, vojnim skupovima i događajima podrške Islamskoj Republici.

Iranski mediji objavljivali su njegove fotografije i snimke, a njegovo prisustvo bilo je deo poruke da je komanda Revolucionarne garde stabilna i pod kontrolom.

Posle sukoba, međutim, nastao je potpuni muk.

Dok su drugi visoki oficiri Revolucionarne garde ili javno sahranjeni uz vojne počasti ili su se pojavljivali na ceremonijama i skupovima, Falahzade je jednostavno nestao.

Nema novih fotografija.

Nema video-snimaka.

Nema pojavljivanja na sahranama, državnim događajima ili provladinim skupovima.

Iranske vlasti o njemu više ne govore.

U sistemu kakav je iranski, takva praznina ne prolazi nezapaženo.

Falahzade je postavljen za zamenika komandanta snaga Kuds 2021. godine, nakon smrti Mohameda Huseina Hedžazija.

Pre toga komandovao je jedinicama Revolucionarne garde, bio povezan sa operacijama u Siriji i obavljao funkciju guvernera provincije Jazd.

Zbog toga se njegovo odsustvo sve teže objašnjava kao slučajnost.

Ako je živ i na funkciji, pitanje je zašto ga nema u javnosti.

Ako nije, pitanje je zašto Teheran ćuti.

U međuvremenu su eksplodirale spekulacije.

Jedna od najtežih teorija jeste da je Falahzade osumnjičen za saradnju sa Izraelom, uhapšen ili čak likvidiran unutar sistema.

Takve priče dodatno podgrevaju prethodni slučajevi u kojima su izraelske obaveštajne službe pokazale ozbiljan prodor u iranski bezbednosni aparat.

Drugi scenario govori o mogućoj otmici iza koje bi stajao Mosad.

Iako nema nikakve zvanične potvrde, ta teorija sve češće kruži među opozicionim i analitičkim krugovima.

Treća mogućnost je da je general tajno prebačen u neku treću zemlju radi specijalne operacije snaga Kuds.

To bi za Teheran bilo najbezbolnije objašnjenje, jer bi značilo da nije reč o unutrašnjem obračunu ili bezbednosnom proboju.

Problem za iranske vlasti je što ćutanje samo dodatno pojačava sumnje.

U normalnim okolnostima, Islamska Republika bi veoma lako mogla da zaustavi spekulacije jednom fotografijom ili kratkim pojavljivanjem generala u javnosti.

To se, međutim, nije dogodilo.

Zbog toga slučaj Mohamadreze Falahzade sada prerasta u mnogo više od običnog nestanka jednog čoveka.

Njegov nestanak dolazi u trenutku kada Iran pokušava da pokaže da je sistem stabilan posle rata sa Izraelom i SAD, ali upravo ova tišina otvara pitanje koliko su duboko protivničke službe uspele da prodru u strukture Revolucionarne garde.

Za Teheran, snage Kuds nisu samo vojna jedinica.

One predstavljaju mrežu obaveštajnog uticaja, logistike, naoružavanja i političkog pritiska širom regiona.

Čovek na mestu zamenika komandanta takvog sistema ne nestaje tek tako.

Zato u Iranu sada svi postavljaju isto pitanje – gde je Mohamadreza Falahzade i zašto Teheran ćuti?