Nakon oružanog incidenta koji se dogodio tokom večere predsednika SAD Donald Trump u Vašingtonu, društvene mreže su preplavljene brojnim teorijama zavere koje nude alternativna objašnjenja događaja.

Iako su mediji veoma brzo objavili niz potvrđenih informacija sa lica mesta, paralelno sa tim počele su da kruže i različite spekulacije koje dovode u pitanje zvaničnu verziju događaja.

U trenutku napada, u vašingtonskom hotelu Hilton nalazio se veliki broj novinara i urednika koji su odmah počeli da izveštavaju, dok su bezbednosne službe još bile u akciji. Zbog toga je javnost u realnom vremenu dobijala kontinuirani priliv informacija iz pouzdanih izvora.

Međutim, uprkos obilju proverenih podataka, internet je ubrzo preplavljen teorijama koje tvrde da je napad bio unapred isplaniran ili čak insceniran. Ove tvrdnje dolazile su sa različitih strana političkog spektra i često nisu imale čvrsto uporište u činjenicama.

Stručnjaci ističu da ovakve situacije predstavljaju idealno tlo za širenje dezinformacija. Profesorka sa Univerziteta u Merilendu, Džen Golbek, koja se bavi proučavanjem teorija zavere, objašnjava da kombinacija nepoverenja u institucije i nemogućnosti da se jasno razdvoje činjenice od fikcije stvara „savršene uslove“ za nastanak i širenje ovakvih narativa.

– Ljudi često uživaju u teorijama zavere jer im daju osećaj da su otkrili nešto skriveno i da su deo zajednice koja „vidi istinu“ – navodi ona.

Jedna od najrasprostranjenijih, ali neosnovanih tvrdnji jeste da je pucnjava navodno organizovana kako bi se skrenula pažnja sa drugih tema, poput međunarodnih sukoba ili unutrašnjih političkih pitanja.

Pojedine spekulacije otišle su i korak dalje, pa su bez ikakvih dokaza pokušavale da povežu događaj sa stranim državama ili obaveštajnim strukturama, što je obrazac koji se često ponavlja u sličnim situacijama.

Posebnu pažnju izazvala je i izjava portparolke Bele kuće Karoline Leavitt, koja je uoči događaja, govoreći metaforički o Trampovom nastupu, pomenula da će „večeras biti ispaljeno nekoliko pucnjeva“. Taj izraz pojedini korisnici interneta pokušali su da protumače kao navodni dokaz da je unapred znala za incident.

Dodatne sumnje kod teoretičara zavere izazvala je i činjenica da je nakon pucnjave United States Secret Service reagovala sa određenim zakašnjenjem prilikom evakuacije predsednika.

Neki su čak ukazivali na snimke potpredsednika J. D. Vance koji prvi napušta salu, tumačeći to kao znak da su bezbednosne strukture bile unapred upoznate sa događajem.

Stručnjaci za dezinformacije upozoravaju da veća količina informacija ne znači nužno i bolje razumevanje situacije. Emili Vraga sa Univerziteta u Minesoti ističe da u vremenima političke polarizacije ljudi često biraju samo one činjenice koje potvrđuju njihova uverenja.

– Kada se pojavi ogroman broj informacija koje su međusobno kontradiktorne i brzo se menjaju, ljudi teže jednostavnijim objašnjenjima. Upravo tada teorije zavere postaju privlačne, iako često nemaju nikakvo uporište u stvarnosti – objašnjava ona.

Uprkos brzom i detaljnom izveštavanju relevantnih medija, čini se da u savremenom digitalnom okruženju činjenice često gube trku sa senzacionalnim i pojednostavljenim narativima koji se viralno šire društvenim mrežama.