U Ujedinjenim nacijama uveliko traje izbor za novog generalnog sekretara, a ovog puta trka je znatno neizvesnija nego ranije. Na saslušanjima koja su u toku u Njujorku pojavila su se četiri kandidata, među kojima su i dve žene koje bi mogle da uđu u istoriju kao prve na čelu ove globalne organizacije.

Među favoritima su Mišel Bašele iz Čilea i Rebeka Grinspan iz Kostarike. Ukoliko neka od njih dobije podršku članica UN, to bi bio istorijski presedan — prvi put da žena vodi Ujedinjene nacije.

Zanimljivo je da je ovog puta konkurencija znatno manja nego 2016. godine, kada je Antonio Gutereš izabran među čak 13 kandidata, od kojih je bilo sedam žena.

Svet danas — mnogo opasniji nego ranije

Jedan od razloga za manji broj kandidata leži u činjenici da je globalna scena danas daleko napetija nego pre deset godina. Svet 2026. godine opterećen je sukobima, političkim podelama i krizama, što dodatno komplikuje ulogu budućeg lidera UN.

Za razliku od 2016, kada su Ujedinjene nacije bile na vrhuncu uticaja nakon Pariskog klimatskog sporazuma i usvajanja ciljeva održivog razvoja, danas se organizacija suočava sa ozbiljnim izazovima i padom poverenja.

Ko su kandidati

U trci za najvažniju funkciju u UN trenutno su:

  • Mišel Bašele (Čile), bivša predsednica i visoka komesarka za ljudska prava
  • Rafael Grosi (Argentina), direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju
  • Rebeka Grinspan (Kostarika), generalna sekretarka UNCTAD-a
  • Maki Sal (Senegal), bivši predsednik te zemlje

Zanimljivo je da je bilo i dodatnih kandidatura, poput argentinske diplomatkinje Virdžinije Gambe, ali je ona povučena bez objašnjenja.

Saslušanja puna teških pitanja

Na saslušanjima kandidati odgovaraju na pitanja o najvažnijim globalnim problemima — ratovima, klimatskim promenama i rastućim nejednakostima.

Mišel Bašele naglasila je da su mir, razvoj i ljudska prava neraskidivo povezani i da UN mora delovati jedinstveno u tim oblastima.

Sa druge strane, Rafael Grosi istakao je potrebu za reformama i konkretnim akcijama:

– UN ne trebaju više konferencija, već više delovanja na terenu – poručio je on.

Kako se zapravo bira šef UN

Iako Generalna skupština formalno bira generalnog sekretara, ključnu ulogu ima Savet bezbednosti, gde pet stalnih članica — SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska — imaju pravo veta.

To znači da bez njihove saglasnosti nijedan kandidat ne može doći na čelo organizacije.

Po nepisanom pravilu, funkcija se rotira po regionima, pa se sada očekuje da novi lider dođe iz Južne Amerike.

Ogroman izazov pred pobednikom

Novi generalni sekretar biće izabran na jesen 2026. godine, a dužnost preuzima 1. januara 2027.

Pred njim će biti težak zadatak — da vrati poverenje u organizaciju koja je poslednjih godina pod sve većim pritiskom velikih sila i globalnih kriza.

Kako je poručeno tokom saslušanja, UN mora da pokaže da nije samo institucija koja govori, već organizacija koja rešava probleme.