Tvrdnje o potpunoj nadmoći Sjedinjenih Američkih Država u sukobu sa Iranom sve češće dolaze pod znak pitanja, a prema pisanju lista The Washington Post, upravo tu nastaje ključni problem – jaz između onoga što se govori i onoga što pokazuju podaci sa terena.

U samom vrhu američke administracije, kako navode izvori tog lista, postoji zabrinutost da ministar odbrane Pit Hegset ne prenosi realnu sliku predsedniku Donaldu Trampu.

Jedan od sagovornika ide i korak dalje, tvrdeći da Hegset praktično iznosi netačne informacije, koje predsednik potom javno ponavlja. Tako se stvara utisak o nespornoj pobedi, iako situacija deluje znatno složenije.

Donald Tramp, međutim, ne odstupa od svoje linije. On rat protiv Irana i dalje opisuje kao bezuslovan uspeh, uz ocene da američke snage deluju “neverovatno dobro”.

Paralelno s tim, Pit Hegset insistira na narativu da je Teheran ozbiljno poražen i ponižen delovanjem američke vojske. Takve izjave, iako zvuče samouvereno, sve teže prolaze bez preispitivanja.

Jer, kako tvrde izvori upoznati sa obaveštajnim procenama, realnost na terenu nije tako jednoznačna. Američka obaveštajna zajednica zaključila je da je više od polovine iranskih raketnih lansera i dalje funkcionalno.

Uz to, Iran i dalje raspolaže hiljadama udarnih dronova, što značajno menja sliku o navodnoj potpunoj neutralizaciji njegovih kapaciteta.

Zanimljivo je da su još u martu iznete tvrdnje koje su išle u prilog toj optimističnoj slici. Na jednom brifingu, Hegset je rekao da se iransko naoružanje “u ogromnoj većini slučajeva uništava”.

Međutim, kasnije procene sugerišu da su mnogi sistemi ostali netaknuti ili su samo privremeno van upotrebe.

Tu se pojavljuje još jedan sloj cele priče. Prema nekim analizama, deo lansera jeste zatrpan ili onesposobljen usled udara, ali nije trajno uništen. Drugim rečima, oni mogu ponovo biti aktivirani, što dodatno komplikuje tvrdnje o potpunoj kontroli situacije.

U Pentagonu, očekivano, odbacuju ovakve navode. Reakcija na tekst The Washington Post bila je oštra – sve je okarakterisano kao “laž i propaganda”.

Ipak, činjenica da se ovakve procene pojavljuju iz više izvora, uključujući i medije poput CNN-a, koji se pozivaju na svoje kontakte unutar sistema, otvara prostor za sumnju.

Ako se sve to sabere, ostaje utisak da se paralelno vode dve verzije iste priče – jedna javna, politički oblikovana, i druga, tiša, koja dolazi iz analitičkih krugova i obaveštajnih procena.

Upravo taj raskorak između izjava Pita Hegseta o nadmoći SAD nad Iranom i procena koje ukazuju da Iran i dalje ima značajan vojni kapacitet predstavlja suštinu cele situacije.