Nemačka uvodi nova pravila koja se odnose na muškarce vojno sposobnog uzrasta, a koja predviđaju da će oni ubuduće morati da traže dozvolu od Bundeswehra ukoliko planiraju da borave u inostranstvu duže od tri meseca.

Kako prenosi britanski „Telegraph“, cilj ove mere jeste da vojska unapred ima uvid u to ko se nalazi van zemlje, kako bi u slučaju krize ili rata mogla brzo da reaguje i, po potrebi, sprovede mobilizaciju.

Nemačka vlada je ove godine predstavila novi model vojne službe koji, za sada, ne uvodi obavezni vojni rok, ali obavezuje mladiće rođene od 2008. godine da prođu lekarski pregled i popune upitnik o spremnosti za služenje vojske.

Ipak, manje primećena odredba ovog zakona odnosi se na širi krug građana – muškarce starosti od 17 do 45 godina, koji će sada morati da traže saglasnost Bundeswehra pre svakog dužeg odlaska u inostranstvo.

Ova promena dolazi u trenutku kada se Nemačka intenzivno vojno reorganizuje i jača svoje kapacitete, suočena sa bezbednosnim izazovima, uključujući tenzije sa Rusijom i neizvesnost u vezi sa budućnošću NATO saveza.

Nova mera ima jasan cilj – da država u svakom trenutku zna gde se nalaze potencijalni vojni obveznici, kako bi u vanrednim okolnostima mogla brzo da reaguje i sprovede mobilizaciju.

Iako ova odredba formalno već postoji, tek je nedavno privukla pažnju javnosti, nakon što ju je izdvojio nemački list „Frankfurter Rundschau“, upozorivši da bi mogla izazvati zabrinutost među velikim brojem građana.

Iz nemačkog Ministarstva odbrane poručuju da nema razloga za paniku, ističući da će u mirnodopskim uslovima dozvole uglavnom biti odobravane, kao i da će biti uvedeni izuzeci kako bi se izbegla nepotrebna birokratija.

„Suština ove odredbe jeste da imamo pouzdanu evidenciju, kako bismo u slučaju potrebe znali ko se duže nalazi u inostranstvu“, navode iz vojske.

Novi model vojne službe uveden je zbog dugotrajnog nedostatka vojnog kadra i rastuće nesigurnosti u Evropi. Reč je o modernizovanoj verziji sistema koji podseća na nekadašnji obavezni vojni rok, ukinut 2010. godine.

Kancelar Fridrih Merc postavio je ambiciozan cilj – da Nemačka postane vodeća bezbednosna sila u Evropi, sa najjačom konvencionalnom vojskom na kontinentu.

U skladu s tim, planirano je značajno povećanje izdvajanja za odbranu, koje bi do 2029. godine trebalo da dostigne 153 milijarde evra, odnosno 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, uz dugoročni cilj od pet procenata, koliko zahteva NATO.

Iako vojni rok još uvek nije obavezan, zakon ostavlja mogućnost njegovog uvođenja ukoliko ciljevi u regrutaciji ne budu ispunjeni.

Za razliku od ranijih pravila, kada je dozvola za napuštanje zemlje bila potrebna samo u vanrednim situacijama, nova regulativa važi stalno, što znači da svaki muškarac između 17 i 45 godina mora obavestiti vojsku o planiranom dužem boravku u inostranstvu, bilo da je reč o poslu ili putovanju.

Ipak, brojni detalji još uvek nisu precizno definisani, uključujući i moguće sankcije za one koji prekrše ovu obavezu.

Pojavile su se i spekulacije da je ova odredba uvedena bez dovoljno razmatranja posledica, jer bi mogla predstavljati značajan administrativni teret za vojsku.

To priznaje i Ministarstvo odbrane, koje trenutno radi na razradi dodatnih pravila i izuzetaka kako bi sistem bio funkcionalniji i efikasniji.