Atentat na vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneija predstavljao je završnicu višedecenijskog sistematskog prikupljanja obaveštajnih podataka koje su sprovodile izraelske tajne službe, dok su američke obaveštajne agencije, uključujući CIA, tokom poslednjih šest meseci obezbeđivale ključnu tehnološku podršku, logistiku i specijalizovano osoblje. Sve to kulminiralo je jednim precizno koordinisanim talasom smrtonosnih udara čiji je cilj bio direktno обезглављивање političkog i bezbednosnog vrha iranskog režima.

Prema navodima izraelskih vojnih zvaničnika, Hamnei je likvidiran zajedno sa sedam visokorangiranih bezbednosnih funkcionera Irana koji su se u tom trenutku nalazili na više lokacija u Teheranu. Gotovo istovremeno, u napadima izvedenim u razmaku od svega 60 sekundi, ubijeno je i približno deset članova njegove porodice i najužeg kruga saradnika. Ukupan broj stradalih uključivao je i oko četrdeset visokih političkih i vojnih lidera Islamske Republike.

Ubistvo 86-godišnjeg iranskog verskog vođe pokrenulo je široku vazdušnu ofanzivu koju su tokom vikenda zajednički pokrenuli Izrael i Sjedinjene Američke Države, sa ciljem destabilizacije i rušenja klerikalnog sistema vlasti u Teheranu, što je region Bliskog istoka gurnulo u novu fazu nestabilnosti, nasilja i neizvesnosti.

Ipak, deo bezbednosnih stručnjaka i bivših obaveštajaca upozorio je da bi ovakav potez mogao predstavljati ozbiljnu stratešku grešku, jer bi mogao udaljiti potencijalne saveznike ili otvoriti prostor još radikalnijim strukturama koje bi u budućnosti preuzele kontrolu.

Izraelski analitičar i ekspert za obaveštajne operacije Josi Melman ocenio je da Izrael decenijama koristi politiku ciljanih likvidacija, ali da se time retko postiže trajno rešenje. Prema njegovim rečima, eliminacija lidera ne znači i nestanak organizacija, jer se rukovodstvo stalno obnavlja, što se već pokazalo u slučajevima Hamasa i Hezbolaha.

Iako Izrael ima dugu istoriju izvođenja atentata van svojih granica, prema dostupnim informacijama, ovo je prvi put da je meta bio faktički šef jedne države.

Bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe Amos Jadlin opisao je operaciju kao istovremeno taktičko i operativno iznenađenje, naglašavajući da su mnogi očekivali napad tokom noći, po modelu iznenadnog udara kojim je započet dvanaestodnevni rat prethodnog juna.

Termin napada određen je nakon što je CIA došla do informacija o sastanku najviših iranskih zvaničnika u centralnom rukovodnom kompleksu u Teheranu, planiranom za subotu ujutru. Ključni trenutak operacije bio je podatak da će Hamnei lično prisustvovati sastanku, kao i precizno vreme njegovog dolaska. Paralelno s tim, izraelske službe su godinama pratile njegove navike, dnevnu rutinu, kontakte, članove porodice i strukturu ličnog obezbeđenja, stvarajući detaljan operativni dosije.

Bivši veteran CIA objasnio je da se ovakve operacije grade poput ogromne slagalice — svaki podatak ima vrednost, od logistike ishrane do načina odlaganja otpada. U savremenom svetu, kako je naveo, gotovo nijedna osoba ne može izbeći digitalni trag jer svaka aktivnost ostavlja podatke koji se kasnije mogu povezati.

Nekadašnji operativac CIA Ruel Gerecht smatra da su Sjedinjene Države pre svega doprinele tehnološkim kapacitetima, dok je Izrael razvio široku mrežu agenata na terenu sposobnih za prikupljanje informacija, izvođenje tajnih operacija i sprovođenje kontraobaveštajnih aktivnosti unutar neprijateljske teritorije.

On je ocenio verodostojnim i tvrdnje da su fotografije Hamneijevih posmrtnih ostataka prikazane Donaldu Trampu i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, naglašavajući da kombinacija američke tehnologije i izraelskih operativnih mreža značajno povećava efikasnost takvih akcija.

Prema dostupnim podacima, Mosad je decenijama sistematski razvijao mreže saradnika unutar Irana, što je omogućilo niz prethodnih operacija — od daljinski upravljanog ubistva vodećeg nuklearnog naučnika, preko sajber napada na ključne delove iranskog nuklearnog programa, do krađe poverljive nuklearne arhive. Godine 2024. politički lider Hamasa Ismail Hanija ubijen je eksplozivnom napravom postavljenom u njegovoj omiljenoj sobi u državnom pansionu u Teheranu.

Tokom dvanaestodnevnog rata izraelski agenti uspeli su da identifikuju lokacije stanovanja nuklearnih naučnika, obaveštajnih oficira i vojnih komandanata, što je omogućilo eliminaciju desetina ciljeva već u prvom talasu napada.

Melman navodi da je Mosad još pre dve decenije promenio strategiju i počeo intenzivno da regrutuje lokalne agente unutar Irana, koji su potom prolazili naprednu obuku i dobijali sofisticiranu opremu. Šef Mosada David Barnea dodatno je unapredio taj model formiranjem specijalne jedinice takozvane „strane legije“, raspoređene širom Bliskog istoka radi izvođenja tajnih operacija.

Prema procenama analitičara, regrutovanje agenata bilo je olakšano činjenicom da deo iranskog stanovništva otvoreno pokazuje nezadovoljstvo vladajućim režimom.

Izrael je, prema izveštajima, još prošle godine bio spreman da izvrši atentat, ali tadašnji politički vrh SAD nije želeo da rizikuje regionalnu eskalaciju. Takve rezerve nestale su nakon kratkog sukoba koji je završen američkim bombardovanjem iranskih nuklearnih postrojenja.

Izraelski vojni izvori tvrde da je saradnja između Izraela i SAD po pitanju Irana od tada značajno produbljena, a obaveštajni podaci prikupljeni mrežama Mosada kombinovani su sa američkim presretanjem komunikacija.

Gerecht je naveo da ne bi bilo iznenađenje ukoliko su korišćena različita sredstva elektronskog nadzora, jer iranski zvaničnici često koriste mobilne telefone, što otvara prostor za praćenje kontakata i kretanja.

Konačno, svi prikupljeni podaci prosleđeni su vojnim strukturama SAD i Izraela, omogućivši izdavanje naređenja za kratku, ali razornu operaciju koja je trajala svega jedan minut.

Bivši šef Mosadove antiterorističke jedinice Oded Ailam izjavio je da je upravo tih 60 sekundi predstavljalo završni čin operacije na kojoj se radilo godinama, naglašavajući da moderno ratovanje više ne zavisi isključivo od tenkova i aviona, već od informacija, pristupa, poverenja i preciznog tajminga.

Ipak, jedan veteran CIA ocenio je da atentat dugoročno može biti strateška greška, ističući da uklanjanje lidera retko rešava problem, već često stvara nove, još nepredvidivije protivnike.