Na jugu Avganistana, 1. juna 2010. godine, dan je bio vedar, a temperatura se brzo približavala četrdesetom podeoku. Sofija Brun, nišandžija na borbenom vozilu „Piranha“, bila je u patroli i obezbeđivala dva voda u blizini grada Gereška. Sedam minuta posle podneva, improvizovana eksplozivna naprava aktivirana je ispod njenog vozila, koje se potom prevrnulo. Sofija je poginula na licu mesta. Imala je samo 22 godine.

Godinama nakon njene smrti, njena majka Lene Brun, danas 72-godišnjakinja, nosila je tugu čije poreklo često nije mogla jasno da objasni. Međutim, poslednjih dana, kako sama kaže, tačno zna šta je ponovo otvorilo ranu – izjave Donalda Trampa u kojima poručuje da saveznici „nisu dovoljno dobri“. Nakon napada 11. septembra, Danska je ratovala rame uz rame sa Sjedinjenim Američkim Državama, a danas porodice poginulih danskih vojnika imaju jasnu poruku za američkog predsednika, piše magazin The Atlantic.

Pretnja NATO savezu

Namere Trampove administracije u vezi sa Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske, navele su evropske lidere da otvoreno govore o mogućem urušavanju NATO saveza. Danska premijerka Mete Frederiksen nedavno je upozorila da bi napad jedne članice NATO-a na drugu značio potpuni prekid svega što savez predstavlja.

Za Dance je takav scenario gotovo nezamisliv, jer Sjedinjene Države doživljavaju kao svog ključnog saveznika. Danska, zemlja sa oko šest miliona stanovnika, izgubila je u Avganistanu više vojnika po glavi stanovnika nego SAD – ukupno 43. Sofija Brun bila je prva žena vojnik poginula u borbi u istoriji Danske, a njena smrt direktna je posledica događaja od 11. septembra, nakon kojih je po prvi put aktiviran član 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani.

Čini se, međutim, da Trampa ne brine mogućnost da bi njegovi potezi mogli srušiti poredak koji su same Sjedinjene Države gradile decenijama. Nedavno je izjavio da, ako to utiče na NATO – onda utiče, dodajući da saveznici navodno mnogo više zavise od Amerike nego obrnuto.

U Danskoj takve poruke izazivaju duboko razočaranje i osećaj izdaje. „Nije u redu to što govori“, kaže Lene Brun. „Učinili smo toliko mnogo za Ameriku.“ Za porodice danskih vojnika poginulih u američkoj kampanji, partnerstvo sa SAD nije apstraktna politička ideja, već lična i bolna stvarnost. Danska lojalnost Americi odvela je Sofiju Brun u Avganistan – i tamo joj oduzela život.

Put u vojsku i rat

Zanimljivo je da je upravo Sofijina majka bila ta koja je ćerki predložila da se prijavi u vojsku. Nakon završetka srednje škole, Sofija je bila zbunjena i bez jasnog životnog pravca, pa je majka smatrala da bi šest meseci u vojsci moglo da joj pomogne. Osnovnu obuku započela je 2008. godine i ubrzo potpisala ugovor koji je uključivao odlazak u Avganistan. „Bila sam besna“, priseća se Lene Brun, koja nikada nije ni pomislila da će joj ćerka zaista otići u rat.

Danski angažman u Avganistanu počeo je u decembru 2001. godine i, za razliku od kasnijeg učešća u Iraku, nije bio sporan u javnosti. Prema rečima istoričara Rasmusa Molgorda Mariagera sa Univerziteta u Kopenhagenu, Danska je želela da bude svojevrsni „evropski Gurka“ američkog carstva. Veterani navode da je odlazak u Avganistan bio motivisan sećanjem na dva ponižavajuća trenutka u danskoj istoriji – poraz iz 1864. godine i kapitulaciju pred nacističkim snagama 9. aprila 1940. godine. Parola „Nikad više 9. april“ i danas snažno odjekuje među danskim vojnicima.

Lene Brun je podržavala učešće Danske u ratu, verujući da mala zemlja može opstati samo kroz savezništva i zajedničko delovanje.

Godine 2006. Danska je dodatno proširila svoj angažman slanjem trupa u provinciju Helmand, jedno od najjačih uporišta talibana. Ukupno je u Avganistan poslato skoro 20.000 danskih vojnika, koji su učestvovali u najtežim borbama još od 1864. godine. Sadašnji načelnik danske vojske ocenio je da je ključna lekcija bila to što je zemlja pokazala sposobnost da podnese žrtve, te da je pomoć napadnutom savezniku bila ispravna odluka.

Poslednji poziv

Dok se Sofija pripremala za odlazak u Avganistan, njena majka je kao medicinska sestra radila na Grenlandu, koji je nekadašnja danska kolonija, a danas samoupravni deo Kraljevine Danske. Danska i dalje upravlja njegovom odbranom i spoljnom politikom.

Ove sedmice grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen jasno je poručio da bi, u slučaju izbora između SAD i Danske, Grenland izabrao Dansku, NATO i Evropsku uniju. Tramp je na to odgovorio da ne zna ko je Nilsen, ali da bi takav izbor predstavljao „veliki problem“.

Pred Sofijin odlazak, majka se vratila u Dansku kako bi je ispratila. „Bila je uzbuđena“, priseća se. „Radovala se što ide da radi ono za šta je obučena.“ Sofija se povremeno javljala, pričajući o vrućini i pesku, a u poslednjem pismu pisala je o radosti zbog skorog povratka kući na dopust.

„A onda je rekla: ‘Zvaću sutra, rano ustajem, idem sada da spavam’“, ispričala je majka. Pismo je završila rečima: „Volim te.“ Tog 1. juna, dok je Lene Brun bila u bolnici u svom rodnom Holbeku, lekar ju je odveo u salu za sastanke, gde joj je vojno lice saopštilo: „Sofija je mrtva.“

Reakcije u Danskoj

Danska javnost je zaprepašćena i besna zbog poruka koje stižu iz Vašingtona. Neki bivši vojnici razmišljaju o odbacivanju američke vojne tehnologije, dok su lokalni zvaničnici u trećoj po veličini opštini poručili da će nastaviti da finansiraju obeležavanje Dana nezavisnosti SAD samo ako se izostave zvanični predstavnici američke vlasti.

Načelnik danske vojske kaže da razume bes porodica poginulih. Ipak, Danci pokušavaju da razdvoje američkog predsednika od američkog naroda, iako strpljenje ima granice. Prema rečima penzionisanog brigadnog generala Lenija Fredskova Hansena, danas bi bilo izuzetno teško dobiti podršku javnosti za novu misiju u inostranstvu pod vođstvom SAD.

Stavovi drugih porodica

Porodice vojnika poginulih u Avganistanu ne osporavaju borbu protiv talibana niti krive Sjedinjene Države za ishod rata, ali izražavaju žaljenje zbog naglog povlačenja 2021. godine. Simon Enig, čiji je brat poginuo od bombe pored puta, kaže da i dalje veruje da je misija bila u opštem interesu. Malene Ebert, majka vojnika poginulog 2009. godine, ističe da ne žali zbog odluke da njen sin ide u rat, jer savezništva podrazumevaju obaveze.

Ipak, otac poginulog vojnika Nikola Rasmussen ukazuje i na jedan pozitivan efekat Trampovog pritiska – evropske zemlje, uključujući Dansku, sada više ulažu u sopstvenu bezbednost.

Novo doba za dansku vojsku

Godinama je Danska smanjivala svoju vojsku, a 2024. godine povukla se iz velike NATO vežbe zbog nedostatka sredstava. Međutim, nakon Trampovog povratka u Belu kuću, vlada je promenila kurs i 2025. godine povećala izdvajanja za odbranu na više od tri odsto BDP-a, što je najviše u poslednjih 50 godina. Prošle godine vojni rok je proširen i na žene.

Osvrćući se na te promene, Sofijina majka kratko je zaključila: „Ovo je novi svet.“