35 GODINA OD PADA BERLINSKOG ZIDA: Nemačka i dalje podeljena — ali sada u glavama

Prošlo je tačno 35 godina od rušenja Berlinskog zida, simbola koji je decenijama delio Nemačku na istok i zapad. Iako betonska prepreka više ne postoji, podela zemlje, kako navodi list Tagesspiegel, i dalje živi – ali sada u glavama ljudi, u načinu razmišljanja i osećaju pripadnosti.

Prema rezultatima nove studije sprovedene u saradnji sa istraživačima Slobodnog univerziteta u Berlinu, stara granica i dalje deli Nemačku – ne fizički, već društveno i emocionalno. Istraživanje pokazuje da Istočna i Zapadna Nemačka i dalje gledaju jedna na drugu kroz prizmu predrasuda i stereotipa koji su preživeli pad zida.

Prema prikupljenim podacima, stanovnici istočnih pokrajina češće ističu vezanost za svoje lokalne zajednice i osećaju snažniji osećaj pripadnosti komšiluku i regionu, dok se zapadni Nemci više identifikuju sa državom u celini i nacionalnim identitetom.

Ta podela, međutim, nije samo stvar kulture – ona je i materijalna. Prosečne plate u istočnim delovima zemlje i dalje su za oko 21 odsto niže, stopa nezaposlenosti viša je za skoro dva procenta, dok je prosečno bogatstvo domaćinstava na istoku otprilike upola manje nego u zapadnim pokrajinama.

Čak i birokratija, primećuje Tagesspiegel, zadržala je nevidljivu liniju koja deli zemlju – penzije se, na primer, u Berlinu i dalje obračunavaju različito za stanovnike bivšeg istočnog i zapadnog dela grada.

Politički analitičar Ahim Hildebrant sa Univerziteta u Štutgartu smatra da uzrok ovih razlika ne leži prvenstveno u ekonomiji, već u ideologiji. „Ovakva situacija ne doprinosi unutrašnjem jedinstvu zemlje“, kaže on, dodajući da su predrasude duboko ukorenjene: za istočne Nemce, zapadnjaci su i dalje „površni i samouvereni“, dok zapadni građani na istok gledaju kao na „zatvoren i konzervativan svet“.

Njegova rečenica odražava ono što mnogi u Nemačkoj potajno osećaju, ali retko izgovaraju naglas – da pad zida nije automatski doneo i psihološko jedinstvo.

Sociolozi koji su učestvovali u istraživanju navode da se u istočnim regionima i dalje oseća izvesna doza potcenjenosti – ne samo u ekonomskom smislu, već i u pogledu samovrednovanja. „Zapad veruje da je uspešniji, a istok da je zapostavljen“, stoji u zaključku studije. Neki ispitanici otišli su i korak dalje, ističući da bi voleli veću autonomiju – pa čak i sopstvenu državu.

Ove razlike nisu ostale bez političkih posledica. Liberalni Berlin i konzervativna Saksonija danas sve više liče na dve realnosti unutar iste zemlje – svetove koji dele geografiju, ali ne i pogled na društvo, moral i politiku. Ta razlika ne mora da vodi otvorenom sukobu, već često rezultira tihim, ali dubokim nerazumevanjem koje traje generacijama.

Na kraju, Tagesspiegel zaključuje porukom koja odzvanja više nego ikad: „Zid je srušen, ali nije zaboravljen.“ Njegove senke ne stoje više među zgradama, već među ljudima – i možda će proći još mnogo godina dok se taj zid u potpunosti ne sruši u mislima onih koji ga nikada nisu fizički videli, ali su ga nasledili kao deo kolektivne svesti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI