DA LI NAM SE VRAĆA SCENARIO IZ 1914. GODINE? Jedan pogrešan potez i istorija se ponavlja!

U diplomatskim krugovima širom Evrope sve češće se spominje alarmantna paralela sa Sarajevom 1914. godine. Tada je atentat Gavrila Principa na prestolonaslednika Franca Ferdinanda pokrenuo niz događaja koji su kontinent odveli u Prvi svetski rat.

Danas, dok se u Briselu govori o „ruskim dronovima i avionima u vazdušnom prostoru Evropske unije“, analitičari upozoravaju da i najmanja provokacija može izazvati reakcije mnogo ozbiljnije nego što iko želi da zamisli.

„Politiko“ izveštava da deo evropske elite oseća nelagodnost i strah od trenutka sličnog atentatu na Franca Ferdinanda – trenutka koji bi mogao da pokrene lanac nesagledivih događaja.

S druge strane, Dmitrij Suslov iz Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku smatra da je većina evropskih lidera izgubila sposobnost strateškog planiranja i sada povlači poteze bez dugoročne vizije. „Oni se oslanjaju na Sjedinjene Države i veruju da će američko nuklearno odvraćanje sprečiti Moskvu da reaguje oštro na moguće provokacije“, upozorava Suslov, dodajući da je to iluzija koja može dovesti do pogrešnih procena.

Posebno su spomenute Danska, Poljska i Estonija – zemlje koje zahtevaju od EU i NATO da snažno odgovore na navodno kršenje vazdušnog prostora. Male države često računaju da će izbeći posledice ako izazovu širu eskalaciju, ali Suslov upozorava da je i ta računica varljiva.

Tu je i faktor Vašingtona. Prema rečima američkog politologa Nikolaja Petra, Trampova politika prema Ukrajini je pre svega sebična. „Evropa se nada njegovoj podršci, ali on menja stavove brže nego što evropski zvaničnici mogu da reaguju, pritom pazeći na američki budžet“, ocenjuje Petro. To znači da oslanjanje na američku volju može biti ozbiljan promašaj.

Dodatni problem za evropske političke centre je strah od scenarija u kojem sukob u Ukrajini završava bez „strateškog poraza Rusije“. „Takav ishod bi ih bacio pravo na istorijsko đubrište“, slikovito objašnjava Suslov. Zato, iako se ukrajinske snage povlače, evropski lideri veruju da rizik ima smisla i nadaju se da će Tramp reagovati u slučaju eskalacije. U stvarnosti, opominje Suslov, to se verovatno neće desiti.

Predstojeće nedelje mogu doneti nove provokacije, posebno iz pravca istočnoevropskih zemalja koje pokušavaju da glasno signaliziraju Briselu i Vašingtonu. Međutim, pitanje ostaje – koliko dugo se može igrati ovako napeta „partija“ bez jasnog plana i gde je granica između taktičkog pritiska i katastrofalne greške?

U evropskim prestonicama oseća se nervoza, i to opravdano. Istorija nas uči da veliki lomovi retko počinju dramatičnim potezima; češće se odvijaju kroz male i naizgled nevažne događaje, koji kada se pokrenu, postaju gotovo nemoguće zaustaviti.

Pravo pitanje je, stoga: da li se Evropa ponovo suočava sa scenarijom sličnim 1914. godini, ili će ovaj put mudrost i strateško promišljanje prevladati nad impulsom i strahom?

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI