"SVIĐALO VAM SE TO ILI NE, EVROPA JE U RATU": Napravljena je velika greška, taj neuspeh razlog je ruskih napada

Nedavni incidenti dodatno su zaoštrili ionako napete odnose između Moskve i zemalja NATO-a. Aleksej Meškov, ruski ambasador u Francuskoj, upozorio je u intervjuu za RTL objavljenom u četvrtak da bi eventualno obaranje ruskog aviona u vazdušnom prostoru NATO-a predstavljalo otvaranje rata.

Njegova izjava dolazi u trenutku rastuće napetosti, dok saveznici optužuju Rusiju za više kršenja vazdušnog prostora u poslednjim nedeljama. Američki predsednik Donald Trump izjavio je da zemlje NATO moraju rušiti ruske avione koji povrede vazdušni prostor zapadnog vojnog saveza — stav koji su pozdravile mnoge istočnoevropske članice. Na pitanje kako bi Moskva reagovala u slučaju obaranja, Meškov je rekao da bi to značilo rat. „Postoji mnogo NATO aviona koji namerno ili slučajno krše naš vazdušni prostor, i to se dešava prilično često. Nakon toga oni nisu srušeni“, tvrdi ambasador, ne navodeći konkretne primere, kako prenosi Kyiv Independent.

U nekoliko poslednjih incidenata poljska protivvazdušna odbrana srušila je najmanje tri ruska drona 10. septembra u svom vazdušnom prostoru, dok je jedan dron primećen iznad Rumunije skoro sat vremena nekoliko dana kasnije. Estonija je 19. septembra objavila da su tri ruska borbena aviona MiG-31 ušla u njen vazdušni prostor i zadržala se oko 12 minuta. Meškov je negirao optužbe o upadima ruskih dronova u prostor Poljske i Rumunije, kao i za ulazak ruskih aviona u vazdušni prostor Estonije, ponavljajući ranije stavove Kremlja koji odbacuju i svaku povezanost sa sumnjivim dronovima u Danskoj i Norveškoj.

Ovi incidenti samo su pojačali već postojeće tenzije između Rusije i NATO zemalja — saveznika koji snažno podržavaju Ukrajinu u borbi protiv ruskog agresora od početka pune invazije u februaru 2022. godine. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u četvrtak je u velikoj meri ponovio retoriku ambasadora Meškova, tvrdeći na Telegramu da NATO i Evropska unija vode rat protiv Rusije „koristeći Ukrajinu kao posrednika“ i tako „direktno učestvuju“ u sukobu, prenosi Newsweek.

U zapadnim političkim krugovima sve se otvorenije govori o riziku od direktnog sukoba sa Rusijom u narednim godinama, čak i nakon završenih borbi u Ukrajini. U tom tonu, Ivo Daalder — bivši američki ambasador pri NATO-u i viši saradnik u Belfer centru na Harvardu — u tekstu za Politico tvrdi da je Evropa već u ratu sa Rusijom. Daalder podseća da je Kremlj više od decenije vodi „otvoreni rat“ u Ukrajini, a od 2022. on je eskalirao do nivoa koji predstavlja deo šireg ruskog sukoba protiv Evrope.

Napadi dronovima na Poljsku i Rumuniju i ulasci ruskih aviona u estonski vazdušni prostor, prema Daalderu, ukazuju na širi cilj Moskve: podeliti Evropu i SAD, oslabiti javnu podršku snažnoj vojnoj pomoći Ukrajini i prekinuti kontinentalnu solidarnost. Međutim, Evropa je dugo potcenjivala ovaj rizik, tretirajući mnoge od ruskih akcija — atentate, sajber napade, sabotaže kritične infrastrukture i dezinformacione kampanje — kao „sivu zonu“ ispod praga otvorenog oružanog sukoba. Kao odgovor, Evropska unija uglavnom je birala jačanje otpornosti, diplomatske osude i ciljane sankcije, ali nije uspela da Rusiji nametne cenu koja bi je zaustavila.

Prema Daalderu, ta strateška popustljivost bila je ključna greška koja je dovela do značajne eskalacije napada Kremlja na Evropu tokom poslednje tri godine. Izveštaj Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) beleži porast ruskih napada na evropsku infrastrukturu otkako je invazija ušla u pun obim: broj takvih napada je rastao kako su se ruski napori na bojnom polju usporavali i nailazili na žilavu ukrajinsku odbranu podržanu od strane Evrope i SAD.

„Rusija nema sredstava da silom potpuno pokori Ukrajinu“, istakao je šef britanske obaveštajne službe MI6 Richard Moore. „Da, napreduju, ali puževim korakom i ogromnim troškovima — Putin je zagrizao više nego što može da sažvaće“, ocenio je Moore. Zbog toga, jedini realističan put Moskve da ostvari svoje ciljeve jeste slabljenje evropske podrške Ukrajini i upotreba podjela unutar NATO-a.

Izveštaj IISS navodi da su u 2023. napadi usmereni pretežno na objekte povezane sa ratom u Ukrajini — baze, proizvodne kapacitete i transportne čvorove koji podržavaju prenose vojne pomoći. Iako je broj napada opao u prvoj polovini tekuće godine, verovatno zbog nade Moskve da bi povratak Donalda Trumpa u Belu kuću umanjio američku i zapadnu posvećenost, evropske militarne i političke elite nisu odustale od pomoći Ukrajini: ključne zemlje kontinenta razmatraju značajnije bezbednosne angažmane, šalju velika količine oružja — uključujući i ono od SAD — i prilagođavaju sankcije i finansijske mere protiv Rusije.

U odgovoru na takvu Evropu, ruska strategija je pojačala pritisak. Mnogi analitičari ukazuju da je eskalacija započela nakon susreta Putina i Trumpa na Aljasci, kada je Kremlj procenio da će američki odgovor biti povučeniji. Od tada je rusko bombardovanje Ukrajine intenzivirano — uključujući i masivne napade dronovima i raketama početkom septembra — a Moskva je počela da testira granicu evropske reakcije. Primetno je da je 10. septembra Moskva poslala oko 19 (prema nekim izvorima 21) dronova preko poljske granice; nekoliko dana kasnije jedan dron preleteo je Rumuniju; pre nedelju-dve tri ruska borbena aviona ušla su u estonski vazdušni prostor i zadržala se 12 minuta.

U sva tri slučaja, evropske snage su pokazale sposobnost vojne neutralizacije pretnje — oboreni su neki dronovi koji su bili uputili ka bazi u Poljskoj — ali politički odgovor NATO saveza bio je znatno slabiji. SAD su u nekim izjavama, uključujući i komentare predsednika Trumpa, sugerisale mogućnost greške pri napadima dronovima, dok su saveznici dva puta aktivirali konsultacije po članu 4 NATO-a (Poljska pa Estonija) i najavili pojačano prisustvo na istočnom krilu. Ipak, Putin, ocenjuje Daalder, nije platio adekvatnu cenu — i dok se to ne desi, Kremlj će nastaviti sa eskalacijom s ciljem slabljenja podrške Ukrajini.

Šta bi onda Evropa mogla i morala da uradi? Jedna od ideja, koju podržava poljski ministar spoljnih poslova Radosław Sikorski, jeste da se prošire odgovornosti NATO-a tako da evropske odbrambene snage presreću dronove i projektile iznad ukrajinske teritorije iz evropskog ili ukrajinskog vazdušnog prostora. Druga mogućnost je jasno upozorenje — svaki naredni upad u evropski vazdušni, pomorski ili teritorijalni prostor mora automatski izazvati vojnu akciju koja uništava resurs odgovoran za povredu propisa. Konačno, Evropa bi mogla pomoći Ukrajini u razvoju i raspoređivanju kapaciteta za udare na ruske logističke čvorove i objekte od strateškog značaja — podržavajući Kijev sofisticiranijim oružjem i obavještajnom pomoći.

Ivo Daalder za Politico zaključuje: Evropa je već u ratu s Rusijom — svidelo se to kome ili ne — i krajnje je vreme da se ta realnost prizna i prema njoj deluje.

(Jutarnji)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI