OVO SU NAJELTINIJE RUSKE JEDINICE! Oni ulaze tamo gde drugi ne smeju – ali cena njihovih akcija je užasna

Ruske oružane snage, prema naredbi predsednika Vladimira Putina, treba da imaju ukupno 1,5 miliona pripadnika. Među tom ogromnom vojskom posebno mesto zauzimaju elitne jedinice za specijalne namene, koje se smatraju najobučenijima i kojima se poveravaju najdelikatniji i najopasniji zadaci.

Koreni ovih specijalnih odreda se, prema različitim tumačenjima, mogu tražiti još u prvim godinama Sovjetskog Saveza, ali se njihov zvanični ustroj zapravo formira tek tokom Drugog svetskog rata i u periodu posle njega. Tokom Hladnog rata njihovi pripadnici su bili angažovani širom Istočnog bloka, a učestvovali su i u Vijetnamskom ratu, gde se tvrdi da su uspeli da otmu ceo jedan američki helikopter.

Najpoznatija akcija iz tog vremena svakako je operacija „Oluja-333“ iz 1979. godine, kada su specijalci upali u predsedničku palatu u Avganistanu, ubili skoro 400 ljudi, uključujući i tadašnjeg predsednika Hafizulaha Amina. Tokom narednih godina rata u Avganistanu, koji se za Sovjetski Savez završio porazom, Specnaz je bio aktivan na više frontova i zadataka.

Posle raspada SSSR-a, različite specijalne jedinice prešle su pod okrilje Rusije, dok su neke postale deo novih nezavisnih država, među njima i Ukrajine. Tokom burnih devedesetih, kada je Rusiju potresao niz pobuna i terorističkih napada, specijalci su imali neuobičajeno veliki broj akcija, naročito u ratovima u Čečeniji. Početkom 2000-ih dočekale su ih dve ogromne talačke krize koje su obeležile javnost i izazvale šok u svetu — tragedija u moskovskom pozorištu Dubrovka i masakr u školi u Beslanu. Iako su specijalne jedinice u oba slučaja likvidirale teroriste, cena je bila užasna: 130 ubijenih talaca u Dubrovki i 334 u Beslanu.

Od vojne intervencije Rusije u Gruziji 2008. godine pa sve do danas, različite Specnaz grupe učestvovale su na brojnim bojištima, uz mešovite rezultate. Na Krimu su 2014. godine praktično bez otpora preuzeli kontrolu nad teritorijom. Međutim, osam godina kasnije, u pokušajima zauzimanja Kijeva i Harkova, pretrpeli su teške gubitke, a nisu uspeli da ispune postavljene ciljeve.

O istoriji specijalnih jedinica Rusije, njihovoj organizaciji, obuci, ulozi i rezultatima u brojnim ratovima, govori vojni istoričar i analitičar Viktor Trumbetaš u novoj epizodi podcasta „Prva linija“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI