NAJGORI SCENARIO ZA AMERIKU KUCA NA VRATA! Evo šta će im se desiti....

Najpesimističniji scenario za američku privredu – stagflacija – sve više deluje kao realna opasnost, pokazuju poslednji ekonomski podaci iz SAD. Stagflacija predstavlja stanje u kojem inflacija raste, ekonomski rast usporava, a stopa nezaposlenosti se povećava.

Za kreatore ekonomskih politika ovo je mnogo teži izazov od klasične recesije, jer visoka inflacija ograničava prostor Federalnim rezervama da smanjuju kamatne stope kako bi podstakle privrednu aktivnost.

O mogućnosti stagflacije govori se već duže vreme, a upozorenja su postala glasnija od kada je američki predsednik Donald Tramp pokrenuo široku trgovinsku ofanzivu. Ekonomisti smatraju da carine na uvoz povećavaju cene, jer firme deo dodatnih troškova prebacuju na potrošače, dok istovremeno poskupljuju poslovanje kompanija koje zavise od uvoznih sirovina i delova.

Analitičari naglašavaju da se efekti već vide u statistikama. Inflacija lične potrošnje – pokazatelj kretanja cena koji Federalne rezerve najviše prate – u junu je porasla za 2,6% na godišnjem nivou, iznad očekivanih 2,5% i više od majskih 2,4%.

„Glavne inflacione mere Feda više ne pokazuju pad koji smo primećivali ranije tokom godine. Po većini ključnih pokazatelja, inflacija je i dalje oko 80 baznih poena iznad cilja Feda. Čini se da se američka ekonomija suočava sa blagim oblikom stagflacije“, izjavio je Skanda Amarnat, bivši ekonomista Federalnih rezervi i sadašnji izvršni direktor organizacije „Zaposli Ameriku“.

Rizik od stagflacije, prema mišljenju Emili Bauersok-Hil, izvršne direktorke firme Bauersok Kapital Partners, može dodatno rasti kako se puni efekti Trampovih tarifa budu osećali u privredi. Nakon višestrukih odlaganja, obimni paket carina na robu iz desetina zemalja stupio je na snagu prošlog četvrtka. „Ovaj trgovinski rat predstavlja stagflacioni šok“, napisala je Bauersok u svom julskom izveštaju, dodajući da bi kompanije mogle da povećaju cene tokom trećeg i četvrtog kvartala. Iako se kratkoročno deo posledica može ublažiti smanjenjem poreza i deregulacijom, ona smatra da će krajnji ishod biti sporiji rast i viša inflacija.

Istovremeno, tržište rada pokazuje znake slabljenja. U julu je otvoreno 73.000 novih radnih mesta, što je znatno ispod prognoza ekonomista koji su očekivali 100.000. Uz to, rast zaposlenosti za maj i jun revidiran je naniže za ukupno 258.000 radnih mesta, što je jasan pokazatelj da je situacija lošija nego što se ranije mislilo.

„Opsežne revizije broja zaposlenih, posebno u sektorima pogođenim carinama, ukazuju da se naš scenario ‘blage stagflacije’ sada ostvaruje“, naveli su ekonomisti RBC-a, dodajući da neizvesnost u vezi s Trampovom trgovinskom politikom negativno utiče na zapošljavanje. Očekuju se slabiji podaci sa američkog tržišta rada, prenosi Business Insider.

Cene usluga takođe rastu. Prema podacima Instituta za upravljanje ponudom (ISM), indeks cena usluga porastao je u julu na 69,9% sa 67,5% iz prethodnog meseca. To je 98. mesec uzastopnog rasta cena u sektoru usluga i najviša vrednost od oktobra 2022.

Glavni ekonomista Apolo Global Menadžmenta, Torsten Slok, ocenjuje da ovakav skok ukazuje na jačanje inflacije u uslugama, što bi moglo dodatno podići ukupnu inflaciju u narednim mesecima. „Istovremeno vidimo usporavanje zapošljavanja i rast nezaposlenosti. Uzroci ovog stagflacionog pritiska leže u carinama, deportacijama i devalvaciji dolara. Sve upućuje na to da se priča o stagflaciji na tržištima sve više nameće“, naveo je Slok u poruci investitorima.

Broj Amerikanaca koji traže nadoknadu za nezaposlenost nastavlja da raste. U nedelji zaključenoj 2. avgusta, zabeleženo je 226.000 novih zahteva, iznad očekivanih 221.000, prema podacima Ministarstva rada. Istovremeno, broj ponovnih prijava dostigao je 1,97 miliona – što je najviši nivo od početka pandemije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI