MAKRONOVA TAJNA ZAVERA: Pariz želi da postavi svog čoveka za novog papu

U svetlu nedavne smrti pape Franjo, koji je preminuo 21. aprila, Rim se priprema za novu konklavu, a u italijanskoj javnosti se sve više šuška o mogućem uticaju predsednika Francuske, Emanuela Makrona, na izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve. Italijanski mediji, naročito konzervativni, optužuju Makrona da pokušava da "ugura svog čoveka" na papski presto. Na naslovnoj strani lista La Verità je osvanula uznemirujuća poruka: "Makron hoće sam da izabere papu." Tvrdnje dolaze u trenutku kada se tenzije između Pariza i Rima povećavaju, a spekulacije o Makronovim favoritima postaju sve glasnije.

Jedan od ključnih faktora koji podstiču ove sumnje jeste Makronova bliskost sa katoličkim pokretom Sant’Egidio. Zajednica, osnovana 1968. godine, igra važnu ulogu u Vatikanu i ima značajan diplomatski uticaj, naročito u Africi, gde često deluje kao posrednik u sukobima i humanitarnim krizama. Povezanost između Makrona i Sant’Egidio može se smatrati taktičkom prednošću, s obzirom na to da organizacija okuplja više od 70.000 vernika u 74 zemlje. U tom kontekstu, glavni kandidat koji se pominje je kardinal Matteo Dzupi, arhiepiskop Bolonje i predsednik Italijanske biskupske konferencije.

Dva ključna događaja u Rimu dodatno su pojačala spekulacije o Makronovom uticaju. Prvi je bio večera u restoranu Dal Bolognese, gde je Makron razgovarao sa Andreom Rikardijem, osnivačem pokreta Sant’Egidio. Njihov susret, u vreme kada se priprema izbor pape, bio je dovoljan povod za razne teorije. Drugi događaj, koji je izazvao još veće intrigiranje, bio je obrok u ambasadi Francuske pri Svetoj Stolici, koji je održan na dan sahrane pape Franjo. Tamo su se okupili Makron i četiri od pet francuskih kardinala sa pravom glasa, među kojima je bio i Žan-Mark Avelin, potencijalni kandidat za papu.
Okupljanja, u očima italijanske desnice, izgledaju kao koordinisana kampanja uticaja. Dok se neki mediji, poput liberalnog lista Il Foglio, podsmevaju teorijama zavere, drugi ukazuju na širu političku sliku. Tenzična dinamika između Makrona i desničarske koalicije pod vođstvom Đorđe Meloni dodatno komplikuje situaciju. Neslaganja oko EU politike, migracija i religije prenose se i unutar zidina Vatikana, što dovodi do dodatnih spekulacija o mogućim uticajima na izbor novog pape.

Kako se konklava bliži, a svet očekuje dim iz Sikstinske kapele, priče o večerama i favoritima samo će se intenzivirati. Da li je u pitanju geopolitička šahovska partija ili samo paranoja medijskog mehura, ostaje da se vidi. Međutim, jedno je sigurno – izbor novog pape više nije isključivo crkveno pitanje. Ulog je veći, a igrači postaju sve vidljiviji.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI