Vojska Srbije
Ministarstvo odbrane Republike S

Ahatović napominje, da kada je reč o avijaciji, Vojska Srbije raspolaže avionima MiG-29, dok bi iz Rusije, u dogledno vreme, trebalo da stignu još 4 lovca ove generacije.

Šest taktičkih dronova iz Kine, koji se koriste kao bespilotne letelica, a koje mogu da donesu borbeni tovar iznad bojišta i deluju nad neprijateljskim snagama, po principu Azerbejdžana i Jermenije u ovom zadnjem konfliktu, nabavljeni su iz Kine, istakao je Ahatović.

On napominje, da Srbija planski obnavlja vojnu opremu. 

- Plansko obnavljanje opreme, kombinacije hiper i hibridnog rata, gde se borbena dejstva sužavaju na mali vremenski prostor, između 4 do 6 sati delovanja, nakon čega se pristupa političkim pregovorima, predstavlja veliku prednost Vojske Srbije - istakao je i ustvrdio:

- Po pitanju nabavke i utrošenog novca za naoružanje, Srbija i u tome prednjači. Od 2016. godine do danas, nekih 3,5 milijarde evra je izvršeno u oblasti nabavke savremene vojne opreme. Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja se nije prekršio s tim što on ne obuhvata strateški nivo. Obuhvata samo kvantitativno, a ne kvalitativno naoružavanje regiona. Međutim, oprema koja se nabavlja pravi strateški debalans u regionu, posebno kada je u pitanju BiH.

On je istakao, da Srbija pregovara i sa Turskom, oko nabavke turskih "barjaktar" dronova, koji su sada taktički vrlo popularni, s obzirom na njihove taktičko tehničke mogućnosti.

Protivoklopni sistem "Kornet" je jedan od najsavremenijih, zajedno sa izraelskim i američkim sličnim sistemima. To vođena protivoklopna raketa koja se ispaljuje sa tronožnog postolja, može biti montirana i na helikopter. "Kornet" može da deluje od 5 do 8 kilometara i čini stratešku prevagu na bojnom polju.

Najava da će Vojska Srbije do kraja godine dobiti protivoklopni sistem „Kornet”, privukla je dosta pažnje u regionu. Sa tom raketom Srbija dobija najsavremenije oružje za borbu protiv tenkova ali i helikoptera i utvrđenih tačaka na frontu.

Da podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, izjavio je da su razgovarali i o vojno-tehničkoj saradnji. Kako se navodi, Srbija će prvi deo opreme dobiti već do kraja godine i to neće biti strateška oprema, već taktička, protivoklopna raketa „Kornet“. Te rakete deluju protiv oklopne tehnike i to je veoma važno za našu vojsku, naveo je presednik Srbije.

Prema njegovim rečima, „Kornet” je moćna raketa, jeftina, a uništava tenk koji košta tri ili četiri miliona. Zapadni tenkovi koštaju i pet ili više miliona, rekao je predsednik Srbije.

Šta je tačno „Kornet”?

To je raketni sistem, oznake 9M133, namenjen prvenstveno borbi protiv tenkova i oklopnih transportera. Može da deluje na razdaljinama od sto metara do pet kilometara a u nekim posebnim varijantama i do deset hiljada metara. "Kornet” je u upotrebu u Rusiji uveden 1998. godine, opslužuju ga dva vojnika. Sa lansirnom cevi raketa je teška 29 kilograma.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je kod predsednika Rusije Vladimira Putina i takođe dogovorio nabavku oružja, komentarisao je Ahatović.

- Protivoklopni sistem "Kornet" je jedan od najsavremenijih, zajedno sa izraelskim i američkim sličnim sistemima. To vođena protivoklopna raketa koja se ispaljuje sa tronožnog postolja, može biti montirana i na helikopter. Kornet može do deluje od 5 do 8 kilometara i čini stratešku prevagu na bojnom polju - pojasnio je Ahatović.

On je istakao je da je Srbija u svom programu nacionalne bezbednosti uvrstila i RS kao teritoriju koju razmatra u mogućem ugrožavanju Srbije.

- Srbija se drži svoje deklaracije o vojnoj neutralnosti. Kad ste vojno neutralni oslanjate se na vlastite vojne snage i onda vam treba sve. U strateškim vojnim dokumetima koje je Srbija izradila prije par godina, jasno i taksativno je navedeno da su tzv. Kosovo i Republika Srpska delovi koji se razmatraju u eventualnom ugrožavanju bezbednosti Srbije i da će se u tom kontekstu projektovati sila u prostoru ukoliko bude neohodno da bi se stanovništvo koje se indetifikuje sa Srbijom na određeni način zaštitilo - kazao je Ahatović.

Samo u 2020. godini, Srbija je kupila oružja za 735 miliona evra, a do oktobra 2021. godine, 1, 2 milijarde evra za naoružanje, kazala je voditeljka Hajat TV, i pitala analitičara, kako Bosna i Hercegovina ovo mora da posmatra.

- Da li se moramo zabrinuti ili ne, moramo pre svega povesti računa o unutrašnjem i vanjskom sistemu bezbednosti - tvrdi analitičar.

- Mora se napraviti kvalitetan program obnavljanja opreme Oružanih snaga BiH, kvalitetan program reforme. Srbija je nabavila šest taktičkih borbenih dronova iz Kine koji se koriste u smislu bespilotnih letelica koje mogu da donesu borbeni tovar nad bojište i deluju nad neprijateljske snage, po principu Azerbejdžana i Armenije u ovom zadnjem konfliktu. Jer doći će još šest dronova.

- Srbija planski obnavlja opremu, kombinacije hiper i hibridnog rata, gde se borbena dejstva sužavaju na mali vremenski prostor, između 4 do 6 sati delovanja, nakon čega se pristupa političkim pregovorima. Srbija vrlo temeljito i sistemski nabavlja opremu - pojasnio je Ahatović.

Ahatović posebno ističe da je namenska industrija Srbije vrlo napredovala, u smislu borbenih oklopnih vozila, artiljeriski sistemi, modernizacije tenkova. Sve su to faktori, koji utiču na pozicioniranje Srbije, kao regionalne sile, naglašava on.

- Predsednik Vučić je jednom prilikom izjavio, da je njima dovoljno 4 sata da dođu do Košara, dakle do granice Albanije, ako krenu preko severa Kosova. I to vam najbolje govori, šta je cilj, da se vojska, vojni mehanizam osposobi da za kratko vreme, napravi strateške pomake.

Smatra da zvanično niko ne misli da upotrebljava silu, a da su sve pripreme urađene da se ta sila može proizvesti u prostoru u određenom vremenskom okviru koji dozovljava pokrivanje u političkom smislu.

- Neprijatelji BIH treba da se znaju da su naši vredni goloruki ljudi branili ovu državu.

Veličina i struktura Oružanih snaga BiH određena je Odlukama Predsedništva BiH. Tako je utvrđeno da Oružane snage BiH trebaju imati 16.000 pripadnika i to:

  • 10.000 profesionalnih vojnih lica (generali, oficiri, podoficiri i vojnici)
  • 1.000 civilnih lica na službi u Oružanim snagama BiH
  • 6.000 pripadnika rezervnog sastava
  • Broj pripadnika Oružanih snaga i Ministarstva odbrane je ograničen Zakonom o budžetu institucija BiH kao i međunarodnim obavezama BiH, na način da se popuna može vršiti do maksimalnih 10.011 pripadnika. Odlukama Predsedništva BiH je, pored veličine, strukture i lokacija komandi i jedinica, utvrđena i nacionalna zastupljenost u Oružanim snagama BiH.

    Brojno stanje Vojske Srbije je oko 208.000 lica

    BONUS VIDEO:

    PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

    Komentari (0)

    Loading