Sagovornik Srpskog nedeljnika Kompas je načelnik Uprave za analitiku Bezbednosno-informativne agencije, Relja Željski, čiji je posao da od informacije napravi procenu, a od procene osnovu za odluku.

Postoji kafanska priča da je glavna želja svakog Srbina da bude šef policije. Tek posle nje ide ambicije da se „vodi Zvezda“. Napravljena je i mitska istoriografija pa je izmišljen čovek koji je knjazu Milošu bio desna ruka za „osetljive poslove“, neka preteča policije, i obaveštajno-kontraobaveštajnog rada po imenu Lutovac. Iako znamo da je realna preteča bio Milenko Stojković, umovi policijskog rada u Miloševoj državi Petar Vuličević i Avram Petronijević, Lutovac je nastavio da postoji, iako nema čak ni vlastito ime. Šta mislite kako se ta mantra pojavila i zaživela?

Da li je to prisutno svuda u svetu ili, recimo, u zemljama koje su izašle iz takozvanog komunizma?

U pitanju je jedna od pojava koje spadaju u red univerzalnih jer proističu iz same suštine ljudske prirode. Čovek, kao najinteligentnije živo biće, nastoji da deo svojih aktivnosti, posebno one koje smatra veoma važnim i delikatnim, drži u tajnosti. Kao istovremeno i najradoznalije živo biće, ponekad instinktivno, a često veoma interesno usmereno, isti taj čovek teži da otkrije tuđe tajne. Kroz istoriju su se te osobine širile na društvene grupe, zajednice, pa i na čitave države, kako na velike, tako i na male, moćne i slabe, u svim ideologijama i na svim meridijanima. A kad je reč o državi i njenim tajnama, tu više nema prostora za mantre, mitomaniju, niti za bilo kakve naivne improvizacije. Jer kao što država nije igračka, tako ni njene nacionalne bezbednosne, kontraobaveštajne i obaveštajne službe, specijalizovane za čuvanje sopstvenih, ali i za otkrivanje tuđih državnih tajni, nisu proizvoljne skupine znatiželjnih i entuzijastičnih pojedinaca, već jasno i strogo hijerarhijski ustrojene institucije, koje moraju biti sačinjene od vrhunskih rodoljuba i profesionalaca.

Ti ljudi se formiraju, sazrevaju, grade i rastu na ramenima svojih slavnih predaka, te mi je izuzetno drago što ste u Vašem pitanju spomenuli primer Avrama Petronijevića. Pre gotovo dve decenije, u toku izrade magistarske teze o našoj državi i narodu u vrtlogu revolucije 1848-1849. godine, sa divljenjem sam čitao originalna arhivska dokumenta i rukopise kako su Petronijević i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ilija Garašanin pre gotovo 180 godina organizovali obaveštajne i kontraobaveštajne operacije u Kneževini Srbiji i širom Evrope. U tim pregnućima sam jasno video zametke formiranja prve srpske tajne službe, institucionalno zaokružene 17. oktobra 1899. godine kroz Odeljenje za poverljive policijske poslove, čiju svetlu tradiciju, dugu evo bezmalo 127 godina, danas ponosno nastavlja Bezbednosno-informativna agencije sa svim njenim pripadnicima.

U štampanom izdanju Srpskog nedeljnika Kompas, koji će se naći na kioscima u četvrtak 7. maja, možete da pročitate ceo intervju u kojem je Relja Željski, načelnik Uprave za analitiku BIA, na 10 strana opširno odgovarao na pitanja o hibridnom ratovanju, obojenoj revoluciji, aferi "Sarajevo safari", ali i o zabrinjavajućoj pojavi "airsoft" kampova u regionu i bezbednosnim izazovima sa kojima se Srbija suočava.

(Kompas)