Rat na Bliskom istoku dovešće do veće inflacije i sporijeg globalnog rasta, izjavila je u ponedeljak direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva za Rojters, uoči planiranog objavljivanja globalnih ekonomskih izgleda.

Rat je izazvao najveći poremećaj u globalnom snabdevanju energijom ikada nakon što je iranska blokada Ormuskog moreuza, ključne brodske rute za petinu svetske nafte i gasa, zaustavila proizvodnju miliona barela nafte.

Čak i ako se sukob brzo reši, MMF će smanjiti svoju prognozu ekonomskog rasta i povećati svoje izglede inflacije, rekla je direktorka MMF-a.

Očekuje se da će rat dominirati diskusijama među finansijskim zvaničnicima iz celog sveta na prolećnim sastancima MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu sledeće nedelje.

Fond bi trebalo da objavi niz scenarija 14. aprila, a krajem marta je već signalizirao moguće smanjenje rejtinga, navodeći asimetrični šok rata i strože finansijske uslove.

Georgijeva je rekla da je MMF bez rata očekivao blago poboljšanje svoje projekcije globalnog rasta od 3,3 procenta u 2026. i 3,2 procenta u 2027. godini, kako se ekonomije nastavljaju oporavljati od pandemije.

„Umesto toga, svi putevi sada vode ka višim cenama i sporijem rastu. Nalazimo se u svetu povećane neizvesnosti“, rekla je Georgijeva, navodeći geopolitičke tenzije, tehnološki napredak, klimatske šokove i demografske promene.

To znači da kada se oporavimo od ovog šoka, dodala je, moramo držati oči otvorene za sledeći.

Georgijeva je takođe rekla da je rat smanjio globalne zalihe nafte za 13 procenata, sa efektima prelivanja na isporuke nafte i gasa i povezane lance snabdevanja kao što su đubriva.

Čak i brz kraj sukoba i brz oporavak rezultiraće „relativno malim“ smanjenjem prognoze rasta i povećanjem prognoze inflacije, dodala je, a ako se rat produži, efekat na inflaciju i rast biće veći.