Dugo najavljivana poseta Venecijanske komisije, od koje su predstavnici prozapadne opozicije očekivali negativnu ocenu povodom nedavno usvojenih tzv. Mrdićevih zakona, završila se potpuno suprotno – kao ozbiljan udarac po njih same.

Kako se navodi, tokom sastanka opozicioni predstavnici praktično su priznali da je priča o navodnom „zvučnom topu“ bila neosnovana, dok se kao jedini konkretan prigovor na zakone izdvojila tvrdnja da će tužilaštvo konačno početi da radi svoj posao i procesuirati one koji krše zakon.

Jedan od učesnika sastanka istakao je da je delegacija Venecijanske komisije bila zatečena izlaganjima opozicionih predstavnika, koja su, prema njegovim rečima, više ličila na neargumentovano optuživanje i paušalne tvrdnje nego na pravnu raspravu. Na meti kritika našli su se i Ustavni sud, predlagač zakona narodni poslanik Uglješa Mrdić, kao i deo pravosudnog sistema koji postupa u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.

Na početku sastanka obratila se Marinika Tepić, koja je, prema navodima, ukazivala na nedostatak demokratije, a potom je reč prepustila kolegama koji su nastupali kao pravnici.

Poslanik iz stranke Zdravka Ponoša, Stefan Janjić, kao ključni problem naveo je to što će se posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal ponovo naći pod kontrolom Nenada Stefanovića. Prema njegovim rečima, to bi značilo da će ubuduće morati da se procesuiraju i hapse osobe koje krše zakon.

Sagovornik ističe da je Janjić na sastanku praktično priznao da je upravo njegov politički lider Zdravko Ponoš prvi izneo netačne tvrdnje o upotrebi „zvučnog topa“ 15. marta 2025. godine, tokom velikog protesta, sa ciljem izazivanja panike i destabilizacije.

„Janjić je bez zadrške jednoj stranoj delegaciji izneo stav da je problem to što će tužilaštvo početi da funkcioniše i da će se procesuirati oni koji krše zakon. To je zaista paradoks – da se jedan narodni poslanik žali na to što će institucije raditi svoj posao“, navodi izvor i dodaje da su iznete i druge netačne tvrdnje, uprkos tome što je Venecijanska komisija dobro upoznata sa zakonima i praksom u Srbiji.

Kako se ističe, opozicija nije iznela nijedan konkretan pravni argument protiv zakona, već su se primedbe uglavnom svodile na lične diskvalifikacije, uključujući ocene da predlagač zakona nije dovoljno kompetentan ili da su pojedini nosioci pravosudnih funkcija politički obojeni.

Sagovornik navodi da je i sam tok sastanka ostavio utisak neozbiljnosti, te da su pojedine izjave izazvale čuđenje među članovima delegacije.

„Kada čujete da se kao problem navodi to što će tužilaštvo morati da reaguje na pozive na nasilje ili kršenje zakona, jasno je da pravni argumenti ne postoje. Zakoni su u potpunosti u skladu sa Ustavom“, kaže on.

Dodaje i da je ceo nastup opozicije ostavio loš utisak, ne samo zbog sadržaja izlaganja, već i zbog načina na koji su iznete tvrdnje.

„Utisak je bio da se ne vodi ozbiljna pravna rasprava, već da se pokušava politička diskreditacija bez osnova. Takav pristup teško može ostaviti pozitivan utisak“, zaključuje sagovornik.