Na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, koji se održavaju danas, učestvuju 22 političke stranke, među kojima su tri srpske i tri koalicije. Predizborna kampanja protekla je u atmosferi međusobnih optužbi, niskih udaraca i nastavka pritisaka na srpski narod.

Mediji na albanskom jeziku ocenjuju da su izbori novi test za Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji prema pojedinim istraživanjima može da računa na oko 36 odsto glasova, iako Kurti javno cilja mnogo više.

Građani na KiM treći put izlaze na birališta u poslednjih godinu i po dana, posle duge političke i institucionalne krize koja je usledila nakon prethodnih izbora i razlaza između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani.

Posle dva izborna ciklusa tokom 2025. godine, vlast u Prištini formirana je tek sredinom februara 2026. godine, kada je Kurti dobio treći premijerski mandat. Međutim, zbog nemogućnosti izbora predsednika privremenih institucija, došlo je do novih izbora, pa deo albanske javnosti već upozorava da bi se slična blokada mogla ponoviti.

Analitičari smatraju da će razlaz sa Vjosom Osmani uticati na rezultat Samoopredeljenja. Njihov zajednički nastup 2021. godine doneo je istorijsku pobedu sa više od 50 odsto glasova, dok se sada procenjuje da bi Kurti mogao da izgubi desetine hiljada glasova.

Tokom kampanje Samoopredeljenje se oslanjalo na već poznatu retoriku, insistirajući na takozvanom suverenitetu na severu Kosova i Metohije, obećavajući jačanje „vojske“ i koristeći slogan „Sve za državu, državu ni za šta“, dok su pristalice na skupovima skandirale „Aljbin baba“.

Politički protivnici upravo su tu retoriku koristili protiv Kurtija, poredeći ga sa nekadašnjim albanskim diktatorom Enverom Hodžom i optužujući ga da je svojim potezima dodatno produbio političku i ekonomsku krizu.

Istovremeno, sve veće mesto u kampanji zauzela je priča o nasleđu bivše OVK. Demokratska partija Kosova koristi suđenje Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i drugim nekadašnjim vođama OVK u Hagu kao priliku za mobilizaciju biračkog tela, dok se bivši komandanti i ratni kadrovi ponovo pojavljuju u prvom planu.

Alijansa za budućnost Kosova, koju je godinama predvodio Ramuš Haradinaj, kampanju gradi na porukama o „slobodi“, „bezbednosti“ i „razvoju“, uz stalno podsećanje na ulogu nekadašnje OVK.

Demokratski savez Kosova pokušava da vrati poverenje birača pozivima na jedinstvo, a posebnu ulogu u kampanji ponovo ima Vjosa Osmani. U prvi plan vraćena je i figura Ibrahima Rugove, nekadašnjeg lidera kosovskih Albanaca.

– Kada Kosovo ima potrebu za mudrošću, vraća se Ibrahim Rugova – poručila je Osmani.

Njeni protivnici odgovorili su da Rugova pripada svim Albancima, a pojedini komentatori ocenili su njegovo ponovno prizivanje u kampanji kao „izborni vampirizam“.

Dok se albanske partije bore za vlast, Srbi na Kosovu i Metohiji sa zebnjom prate izborni proces, svesni da bi eventualni nastavak Kurtijeve politike mogao da znači nove pritiske, incidente i dodatnu neizvesnost za opstanak srpske zajednice.