Gojaznost je postala jedan od najvećih problema savremenog društva. Statistika ukazuje da se svet suočava sa pandemijom gojaznosti, a predviđanja stručnjaka su da će do 2050. godine broj gojaznih osoba dostići čak dve milijarde. Ovaj problem pogađa sve starosne kategorije, a situacija u Srbiji podjednako je alarmantna.

Doktorka Biserka Obradović objasnila je za "Blic" da se gojaznost definiše preko indeksa telesne mase (BMI), koji se dobija kao odnos težine i kvadrata visine.

- Normalna telesna težina je kada je BMI do 25, prekomerna telesna težina je kada se BMI kreće od 25 do 30, a osoba je gojazna kada BMI prelazi preko 30. Tada se daje dijagnoza E66 - govori dr Obradović za "Blic".

Sve više gojaznih u Srbiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu.- Nažalost, sve češće prilikom sistematskih pregleda ustanovljavamo da ljudi imaju dijagnozu E66. U Univerzitetsko-kliničkom centru Srbije (UKCS) godišnje se pregleda do 4.000 pacijenata zbog problema povezanih sa gojaznošću - kaže za "Blic" Obradović.

Gojaznost se definiše na sledeći način:

  • Normalna telesna težina: BMI do 25
    Prekomerna telesna težina: BMI od 25 do 30
    Gojaznost: BMI preko 30 (dijagnoza E66)
    Uzroci i vrste gojaznosti

Prema rečima doktorke Obradović nezdrava ishrana je ključni faktor gojaznosti.

- Većina zaposlenih nema vremena da pripremi zdrav obrok kod kuće i neretko se oslanja na pekarske proizvode i brzu hranu koji su puni mastima i ugljenim hidratima, što dodatno doprinosi prekomernoj telesnoj težini. Mnogi ne planiraju ishranu unapred i ne nose zdrave obroke na posao. Manjak fizičke aktivnost je drugi veliki problem - objašnjava Obradović.
Ona je istakla da postoje različiti tipovi gojaznosti.

- Jedan je ginoidni (ženski) tip gojaznosti koji podrazumeva da se masne naslage pretežno u predelu kukova i butina i stvaraju "oblik kruške". Drugi je androidni (muški) tip gojaznosti koji podrazumeva da masne naslage u predelu stomaka, što je povezano sa povećanim rizikom za dijabetes, arteriosklerozu, hipertenziju, srčana oboljenja i moždani udar - upozorava Obradović za "Blic".

Gojaznost i pridružene bolesti

Kako je objasnila, gojazne osobe imaju više verovatnoće da dobiju neke od pridruženih bolesti.

- Stručne analize ukazuju da je gojaznost direktno povezana sa više od 200 zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, hipertenziju i neka maligna oboljenja - objašnjava za "Blic" doktorka Biserka Obradović.

Dodatno navodi da "gojaznost značajno opterećuje koštano-zglobni sistem".
- Osoba sa 20 kilograma viška nosi dodatni teret ekvivalentan nošenju vreće te iste težine tokom celog dana, što izaziva bolove i deformacije zglobova. Takođe, gojaznost doprinosi pojavi apneje (prekida disanja tokom sna), hrkanju, problemima sa probavom i hormonalnim poremećajima - kaže za "Blic" Obradović.

Gojaznost i deca

- Posebno je važno sprečiti gojaznost kod dece. Roditelji i bake i deke često misle da je dete zdravo ako je "debeljuškasto", ali višak kilograma u detinjstvu može ostaviti trajne posledice - upozorava ona.

Ona je navela primer kako nepažnja i nezdrava ishrana mogu godinama da utiču na decu.

Gojaznost i psihološki problemi

Pored fizičkih komplikacija, gojaznost može izazvati i ozbiljne psihološke probleme. Psihijatar-psihoterapeut dr Jelena Popović sa Klinike za psihijatriju UKCS upozorava da gojaznost može biti okidač za depresiju, anksioznost i poremećaje prilagođavanja.

- Gojaznost ne utiče samo na fizičko zdravlje već i na mentalno stanje pojedinca. Pacijenti se često suočavaju sa stigmatizacijom i narušenim samopouzdanjem, što može dovesti do ozbiljnih psiholoških posledica - objašnjava dr Popović.

Bolesti koje se mogu javiti kod gojaznih osoba:

  • Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
    Bolesti krvnih sudova
    Moždani udar i infarkt miokarda
    Dijabetes (šećerna bolest)
    Maligna oboljenja
    Arterioskleroza
    Kamen u žuči
    Depresija
    Anksioznost
    Poremećaji prilagođavanja


Da li je gojaznost doživotna bolest i kako se leči

Iako se gojaznost često definiše kao hronična bolest, ona se može lečiti uspešno.

- Gojaznost nije nepovratno stanje, ona se može lečiti, ali je ključ u pravilnoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Kontrola telesne mase nije samo estetsko pitanje, već je od presudnog značaja za zdravlje. Postepeno i kontrolisano mršavljenje je najbolji način, uz savet nutricioniste i prilagođenu fizičku aktivnost - kaže doktorka Obradović.

BONUS VIDEO