Zakon o Alimentacionom fondu, koji je usvojen u junu 2025. godine, već u prvim mesecima primene pokazao je koliko može da znači roditeljima koji sami brinu o svojoj deci, ali i deci koja su godinama bila uskraćena za osnovno pravo – redovno izdržavanje. Do sada je, prema zvaničnim podacima, na račune roditelja-staratelja uplaćeno više od 15,5 miliona dinara, a pravo na izdržavanje preko ovog mehanizma ostvarilo je više od 600 dece.

Jedna od njih je i devetogodišnja devojčica iz Bečeja, čija majka Milijana Džinić već skoro osam godina sama vodi brigu o njenom odrastanju. Nakon razvoda 2018. godine, sud je njenom bivšem suprugu odredio obavezu da plaća alimentaciju u iznosu od 5.000 dinara mesečno. Međutim, u prve dve godine nakon razvoda, na Milijanin račun ukupno je leglo upravo toliko – svega 5.000 dinara.

Kako kaže, njen bivši suprug je tokom svih ovih godina gotovo u potpunosti izbegavao svoje obaveze prema detetu. Njihova ćerka je u trenutku razvoda imala svega 18 meseci, a danas pohađa treći razred osnovne škole. Za sve to vreme, svog oca je videla ukupno pet puta.

Milijana ističe da se nedavno ponovo našla na sudu sa bivšim suprugom, ovoga puta zbog zahteva za povećanje alimentacije. Prilikom razvoda, on je naveo da ne radi i da nema primanja, na osnovu čega je sud i odredio minimalni iznos. Iako je alimentaciju retko ili gotovo nikada plaćao, do Milijane su često dolazile priče da se po gradu hvali kako je opremio dečju sobu i uplatio ćerki 150.000 dinara.

U proteklih osam godina, bivši suprug je samo jednom bio zvanično zaposlen, i to u trajanju od oko godinu dana, kada je izvršitelj uspeo da mu sa plate skida oko 100 evra mesečno. Nakon toga, ponovo je nestao iz sistema, a dug koji je prema detetu nagomilao premašio je 400.000 dinara.

Milijana navodi da ni porodica njenog bivšeg supruga nema nikakav odnos sa detetom. Njegovi roditelji se, kako kaže, ponašaju kao da njihova unuka ne postoji – ne javljaju se za praznike, ne čestitaju rođendane, niti pokazuju interesovanje. Jedini kontakt devojčica ima sa tetkom, sestrom njenog oca, koja živi u Americi i sa njom je u redovnoj komunikaciji. Tetka joj šalje poklone, a nedavno joj je kupila i laptop.

Najveću podršku Milijana ima od svojih roditelja, koji su joj, kako kaže, dali kuću u kojoj žive, kupili automobil i pomagali finansijski kad god je bilo potrebno. Ipak, poseban osećaj sigurnosti dobila je onog trenutka kada je počeo da radi Alimentacioni fond.

Zahtev Fondu podnela je u septembru prošle godine, a već narednog meseca dobila je prvu isplatu. Iako je iznos alimentacije i dalje 5.000 dinara, za nju taj novac ima ogromnu vrednost.

Kako ističe, sada svakog meseca zna da će taj iznos leći na račun i da može da plati deo računa, kupi detetu patike, trenerku ili osnovne školske potrepštine. Za tri godine školovanja, njen bivši suprug detetu nije kupio nijednu svesku, olovku, gumicu, ranac ili knjige.

Milijana tvrdi da loše materijalno stanje nije razlog zbog kojeg njen bivši suprug ne plaća alimentaciju. On radi kao moler, ali, prema njenim rečima, svesno izbegava prijavljeno zaposlenje kako bi izbegao obaveze. U Centru za socijalni rad je navodio da nema novca, dok je istovremeno nju optuživao da bi alimentaciju trošila na sebe, a ne na dete.

Zakon o Alimentacionom fondu predviđa upravo ovakve situacije. Kako je saopštilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, u prvih šest meseci rada Fond je obradio više od 350 zahteva. Prema rečima ministarke Jelene Žarić Kovačević, od početka primene zakona isplaćeno je više od 10,4 miliona dinara, dok je za 2026. godinu u republičkom budžetu opredeljeno 100 miliona dinara.

Oko 85 odsto zahteva podnele su majke, dok su u oko 15 odsto slučajeva podnosioci zahteva bili očevi. Ministarka je istakla da je novac u mnogim slučajevima isplaćivan i pre zakonskog roka od 15 dana.

Alimentacioni fond zamišljen je kao revolving fond, što znači da će se sredstva isplaćena deci kasnije naplaćivati od roditelja-dužnika, kada se utvrdi njihova imovina ili redovna primanja. Iako taj deo sistema još nije u potpunosti zaživeo zbog kratkog perioda primene zakona, prioritet je, kako ističe ministarka, da deca redovno dobijaju alimentaciju.

U slučajevima kada roditelj svesno izbegava plaćanje – radeći neprijavljeno, prikrivajući imovinu ili prebacujući vlasništvo fiktivnim ugovorima – Fond preuzima isplatu, dok izvršitelji imaju obavezu da jednom mesečno proveravaju imovinsko stanje dužnika. Ukoliko se utvrdi da je sposoban da plaća, isplata se automatski vraća sa Fonda na roditelja.

Za Milijanu i njenu ćerku, ovaj zakon je prvi put doneo osećaj da država stoji iza deteta, čak i kada roditelj ne želi ili ne hoće.