NOVI SAD PRED VELIKOM PROMENOM Iskoristiće nešto što niko ne želi, a čega ima u izobilju i pretvoriti to u VELIKU KORIST

Napredak nauke i savremenih tehnologija danas otvara mogućnosti koje je donedavno bilo teško i zamisliti. Ideja da se više ne suočavamo sa neprijatnim mirisima sa deponija i da otpad, koji inače predstavlja veliki problem, postane vredan resurs za grejanje i čistiju okolinu, u Srbiji je često delovala kao vizija iz filmova. Ipak, takva budućnost je sada veoma blizu.

Novi Sad je prepoznao potencijal ovakvih inovacija i kreće u veliku transformaciju. Grad intenzivno priprema izgradnju modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Umesto da se svakog dana deponije pune stotinama tona otpada, “srpska Atina” planira da taj otpad iskoristi na koristan način, dok će stanovnici dobiti kvalitetnije i zdravije okruženje. Upravo zato gradska uprava pokreće više inicijativa čiji cilj je da se otpad adekvatno prikuplja i reciklira, u skladu sa dugoročnim planovima zaštite životne sredine. Ključni deo tih aktivnosti jeste projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom, kroz koji Novi Sad želi da aktivno doprinese zaštiti prirode i održivom razvoju.

Realizacija centra omogućiće da se ogromne količine različitih vrsta otpada više ne odlažu na staru nesanitarnu deponiju niti na divlja smetlišta u okolini, već da budu skladištene na način koji ne ugrožava ljude i okoliš. Istovremeno, biće iskorišćen i energetski potencijal otpada, što bi građanima dugoročno moglo da donese uštede kada je reč o troškovima električne ili toplotne energije.

Izgradnja počinje 2025.

– Pripreme za ovaj projekat počele su još 2018. godine u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a 2025. očekuje se početak radova koji bi trebalo da budu gotovi do 2031 – rekla je Vanja Petković, članica Gradskog veća za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Novog Sada na uvodnoj radionici "Tehnička pomoć za uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine novosadskog regiona" održanoj u oktobru u novosadskom Naučno-tehnološkom.

Petković je tom prilikom istakla da će izgradnja Regionalnog centra biti važan iskorak u unapređenju kvaliteta života i zaštite prirodnih resursa.

– U Novom Sadu se dnevno u proseku odloži oko 1.500 tona otpada, od čega je između 400 i 500 tona komunalni otpad, a ostalo je građevinski. U maju je otvoreno prvo od tri reciklažna dvorišta, u čiju izgradnju je grad investirao oko 190 miliona dinara, dok je Ministarstvo za zaštitu životne sredine u opremu uložilo oko 32 miliona. Još dva reciklažna dvorišta predviđena su u Futogu i Petrovaradinu – ocenila je ona.

Drugi po veličini regionalni centar

Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost, ranije je detaljnije objasnila zašto je ovaj projekat značajan ne samo za Novi Sad, nego i za okolne opštine.

Sam projekat iznosi 100 miliona evra, a biće finansiran delom iz IPA fondova Evropske unije, dok će ostatak obezbediti Republika Srbija.

– To je zapravo drugi po veličini projekat u Srbiji. Prvi je Vinča, kao projekat koji se nalazi u glavnom gradu. Novi Sad i region je drugi po veličini, zbog čega je i dobio pažnju nadležnih institucija – rekla je Radenović ranije na televiziji K1.

Rešenje za generacije koje dolaze

Postrojenje će služiti ne samo Novom Sadu, već i Bačkoj Palanci, Temerinu, Bačkom Petrovcu, Beočinu, Srbobranu, Žablju i Vrbasu.

– Zatvaranjem deponije i prelaskom na savremene tehnologije za preradu otpada, postići ćemo višestruku korist za Novosađane i stanovnike još sedam opština. Savremeni centar će, zahvaljujući naprednim metodama reciklaže i tretmana otpada, smanjiti ukupnu količinu otpada, koristeći ga kao resurs za proizvodnju energije, što dodatno doprinosi energetskoj efikasnosti i ekonomskom razvoju – izjavila je Petković.

Prema pisanju portala 021, nova regionalna deponija trebalo bi da u narednih 40 godina zadovolji potrebe osam opština, kroz jedinstvenu sanitarnu deponiju, reciklažna dvorišta, transfer stanice i postrojenja za kompostiranje.

Zaštita prirode i nova energija iz otpada

Kako naglašavaju gradski čelnici, Regionalni centar neće negativno uticati na okolinu jer će raditi u potpuno zatvorenom sistemu.

– Neće biti nikakvog uticaja na životnu sredinu. Kompletan otpad se dovozi u centar za reciklažu, a to znači da se mehaničkim putem razdvaja, odnosno biološkim, sušenjem i razgradnjom uz pomoć bakterija otpad reciklira – objašnjava Radenović.

Dodaje da takav tretirani otpad dobija visoku kalorijsku vrednost i da predstavlja veoma važno alternativno gorivo, posebno u vreme energetske neizvesnosti.

– Centar za reciklažu ima višestruku benefit. Odvaja se otpad koji se može kasnije reciklirati, a onaj koji je nekoristan pretvaramo u RDF koje je zapravo gorivo od otpada koji izgleda kao suva materija. S jedne strane dobijaćemo energiju iz otpada, a sa druge, otpad koji smo do sada bacali koristimo u potpunosti – navela je Radenović.

Sve počinje edukacijom građana

Osnovna ekološka uloga nove deponije biće praćena i mogućnošću prodaje RDF goriva cementarama, kao i plasiranjem recikliranih materijala poput metala, stakla, plastike, papira i komposta. To otvara i nove ekonomske prilike. Međutim, realizacija tih ciljeva zahteva dobro organizovan reciklažni sistem, adekvatnu infrastrukturu i edukaciju stanovništva.

To pre svega znači primarnu selekciju otpada u domaćinstvima. Građanima je potrebno obezbediti posebne kante za suvi i mokri otpad, kao i izdvojeno sakupljanje staklene ambalaže u reciklažnim zvonima.

Sve opštine koje će koristiti deponiju moraju da izgrade reciklažna ostrva, a Novi Sad čak tri. Planirane su i dve transfer stanice – u Bačkoj Palanci i Vrbasu – odakle će se otpad dopremati na regionalnu deponiju.

Srbija planira 26 regionalnih centara

Podsetimo, Ministarstvo životne sredine usvojilo je početkom 2022. Program upravljanja otpadom za period 2022–2031, koji predviđa zatvaranje brojnih postojećih smetlišta i izgradnju čak 26 regionalnih sanitarnih deponija.

Programom je predviđeno da jedan centar opslužuje oko 250.000 stanovnika, što znači da će lokalne samouprave sarađivati kroz međuregionalni sistem upravljanja otpadom. Time bi se obezbedilo pokrivanje celokupne teritorije zemlje.

Do 2030. godine planirano je otvaranje centara u: Novoj Varoši, Beogradu, Kruševcu, Kragujevcu, Valjevu, Požarevcu, Vranju, Novom Sadu, Inđiji, Somboru, Smederevu, Pančevu, Kraljevu, Nišu, Zrenjaninu i Vršcu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI