SAVEZNICI PRED TAČKOM PUCANJA Nema dogovora oko Rusije
Foto: EPA/Alo ilustracija

Je li bolje sukobiti se ​​s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ili ga izolovati? Treba li Kijev da ustupi deo teritorije kako bi se završio rat ili bi to samo ohrabrilo Kremlj? Jesu li pojačane sankcije Rusiji vredne kolateralne štete?

Ovo su neka od pitanja koja međunarodni savez – brzo okupljen oko Ukrajine – stavlja na test. Savez je, tri meseca od početka rata, prilično napregnut, rekli su za Rojters razni zvaničnici i diplomate.

Dok se zapadne vlade bore sa sve većom inflacijom i troškovima energije, neke zemlje poput Italije i Mađarske pozivaju na brzi prekid vatre. To bi moglo da utre put smanjenju sankcija i kraju blokade ukrajinskih luka koja je pogoršala krizu izazvanu nemogućnošću obezbeđivanja hrane za najsiromašnije zemlje sveta.

Ipak, Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje upozoravaju da Rusiji ne treba verovati i kažu da bi joj prekid vatre samo omogućio da konsoliduje osvojene teritorije, pregrupiše se i pokrene nove napade.

Rusi su proširili narativ da bi ovo bio iscrpljujući rat, trebalo bi sesti za sto i tražiti konsenzus, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik Rojtersu.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da želi da oslabi Rusiju, a predsednik Džo Bajden je pozvao Putina da pokrene postupke za ratne zločine. Britanski premijer Boris Džonson rekao je da Kijev ne sme biti nagovoren da prihvati loš mirovni sporazum i da Ukrajina „mora da pobedi“.

Foto: Printscreen/Youtube

 

Nemačka i Francuska su ostale nešto dvosmislenije, obećavajući da će sprečiti Putina u pobedi, ali ne tako da ga poraze, dok istovremeno podržavaju nove stroge sankcije.

„Postavlja se pitanje hoćemo li se vratiti Hladnom ratu ili nećemo. To je razlika između Bajdena, Džonsona i nas“, rekao je Rojtersu saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Ukrajinski i francuski izvori, te zvaničnici u drugim zemljama, želeli su da ostanu anonimni kako bi slobodno govorili o osetljivoj diplomatskoj i bezbednosnoj politici.

Podele bi mogle da postanu izraženije kako sankcije i rat uzimaju danak u globalnoj ekonomiji, što bi moglo izazvati razne reakcije, što ide naruku Putinu.

„Od početka je bilo jasno da će s vremenom biti sve teže, dolazi zamor ratom“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za CNN.

„Možda postoji razlika između onih zemalja koje imaju mnogo bolje susede od nas i onih koje imaju drugačiju istoriju od nas, baltičkih zemalja i Poljske“, dodala je ona.

Sve o ratu u Ukrajini čitajte na našem BLOGU UŽIVO.

Komentari (0)

Loading