TEK ĆE SE TRESTI! Novo podrhtavanje tla na poznatom trusnom području
Foto: Printscreen

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je u pitanju tektonski aktivno područje koje će se tek tresti.

Kako je saopštio Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC), epicentar zemljotresa bio je 10 kilometara od Širokog Brijega, odnosno 24 od Mostara, na dubini od pet kilometara.

- U Sarajevu sam osetio dva puta podrhtavanje, prvo je bilo blaže, a drugo je prvo puklo i onda je bilo jače podrhtavanje - prokomentarisao je jedan Sarajlija, dok je doživljaj jedne žiteljke Konjica bio još upečatljiviji:

- Treslo se sve. Ugao se pomerao, još sam ja na donjem spratu, a mogu misliti kako je bilo onima iznad.

Stanovnici Širokog Brijega, koji je najbliži epicentru potresa, kažu da je tlo drhtalo gotovo 15 sekundi, te da se inventar po kućama „solidno drmusao“, dok je jedna gospođa iz Mostara u prvi mah mislila da je prošao - kamion.

- Taman sam stigla na posao ispred zgrade i pričam sa ženom kad ono... Je l’ ovo zemljotres? Kaže mi ona: „Ma nije, to kamion prolazi“. Nastavile smo pričati kad su iz kancelarije vrišteći istrčali ljudi - ispričala je ona za 24sata.hr.

Korisnici društvenih mreža naveli su da se potres jače osetio i u Splitu, Dubrovniku, Makarskoj, Tučepima, Pločama kao i drugim mestima u Hrvatskoj, kao i na Crnogorskom primorju.

Iz Operativnog centra Civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona saopštili su da nemaju informacija o šteti, isto kao i iz Uprave civilne zaštite Zapadnohercegovačkog kantona.

Profesor geografije Vedran Zubić rekao je za „Avaz“ da je područje gde se desio najnoviji potres tektonski aktivna zona.

- Radi se o dodiru tako rasvedno-navlačne zone između Čabulje i Mostarskog blata. Zona koja je tektonski aktivna u tim spoljnim Dinaridima - rekao je on, dodavši da se u toj zoni uvek mogu očekivati zemljotresi.

- Radi se o takvom zemljištu - rekao je Zubić.

Najrazorniji zemljotresi na Balkanu

Dubrovnik, 1667. godine

Potres jačine 7,4 Rihtera uništio je grad, a poginulo je oko 5.000 ljudi, odnosno oko 80 odsto tadašnje gradske populacije.

Skadar, 1905. godine

Zemljotres od 6,6 Rihtera oštetio je gotovo sve kuće u gradu, ali broj mrtvih nije poznat.

Skoplje, 1963. godine

Zemljotres od 6,1 Rihtera sravnio je sa zemljom 80 odsto grada. Stradalo je 1.070, a povređeno više od 3.000 ljudi, dok je bez krova na glavom ostalo oko 200.000 stanovnika.

Banjaluka, 1969. godine

Praktično je trajao dva dana, s najjačim udarom od 6,4 stepena Rihterove skale, a poginulo je 15, dok je povređeno 11.117 osoba.

Crna Gora, 1969. godine

Zvanično najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine u 6.19 sati. U Crnoj Gori je poginula 101 osoba, a u Albaniji 35, dok je oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Komentari (0)

Loading