Međutim, pre gotovo jednog veka to nije bio slučaj. Knjige su uglavnom bile skuplje, imale tvrde korice i smatrale se predmetom koji se kupuje promišljeno, a ne usput.
Promenu koja će zauvek uticati na izdavaštvo pokrenuo je engleski izdavač Alen Lejn, čovek koji je 1935. godine postavio naizgled jednostavno pitanje – zašto dobra knjiga ne bi koštala koliko i paklica cigareta?
Ideja koja se rodila na železničkoj stanici
Prema poznatoj priči, Lejn je nakon posete čuvenoj spisateljici Agati Kristi čekao voz za London i želeo da kupi nešto kvalitetno za čitanje.
Na kioscima je pronašao uglavnom časopise i laganu literaturu, ali ne i ozbiljne knjige po pristupačnoj ceni.
Tada je shvatio da knjige ne bi morale da budu dostupne samo u knjižarama. Ako ljudi svakodnevno kupuju novine, čokoladu ili cigarete na železničkim stanicama, zašto tamo ne bi mogli da kupe i dobru knjigu?
Knjige dostupne svima
Lejn je odlučio da promeni tadašnja pravila izdavaštva. Umesto skupih izdanja sa tvrdim povezom, ponudio je knjige sa mekim koricama, jednostavnim dizajnom i znatno nižom cenom.
Prva izdanja pojavila su se 29. jula 1935. godine i prodavala su se za svega šest penija – otprilike koliko je tada koštalo deset cigareta.
Knjige su ubrzo počele da se prodaju na železničkim stanicama, u robnim kućama i drugim mestima kroz koja su ljudi svakodnevno prolazili.
Promena koja je obeležila čitav vek
Ono što je u početku izgledalo kao obična poslovna odluka preraslo je u jednu od najvećih kulturnih promena 20. veka.
Ljudi su počeli da nose knjige sa sobom, čitaju ih u vozu, tokom pauze na poslu ili dok čekaju u redu. Čitanje je postalo deo svakodnevice, a ne aktivnost rezervisana samo za posebne prilike.
I danas, u vreme elektronskih knjiga i mobilnih telefona, ova priča podseća da velike promene ne moraju nastati zahvaljujući komplikovanim izumima. Ponekad je dovoljno postaviti pravo pitanje i učiniti kvalitetnu knjigu dostupnom što većem broju ljudi.
Komentari (0)