U domenu savremenih mitova i urbanih legendi, jedan od najupornijih i najzagonetnijih fenomena odnosi se na takozvanu “decu crnih očiju”.

Iako ne postoje dokazi koji bi potvrdili njihovo postojanje, priče o navodnim susretima sa ovim misterioznim “bićima” već decenijama izazivaju strah i fascinaciju širom sveta.

Priče bez dokaza, ali sa jakim uticajem

Stručnjaci koji se bave urbanim legendama ističu da se radi o pričama koje se prenose internetom i kroz lična svedočenja, ali da ne postoji nijedan verodostojan dokaz – fotografija, video ili fizički trag – koji bi potvrdio njihovo postojanje.

Ipak, upravo nedostatak dokaza doprinosi njihovoj popularnosti i dugovečnosti u popularnoj kulturi.

Navodni početak priče

Jedna od najpoznatijih verzija legende povezuje se sa 1996. godinom i američkim novinarom Brajanom Betelom, koji je opisao susret sa dvoje dece sa, kako tvrdi, potpuno crnim očima.

Prema njegovom svedočenju, sve se dogodilo ispred tržnog centra u Abilenu, kada su mu prišla dva dečaka uzrasta između devet i dvanaest godina i zatražila da ih poveze do kuće.

Betel je naveo da je odmah osetio neobjašnjiv strah, iako nije postojala očigledna opasnost.

„Odmah sam se uplašio. Nije bilo ničega što bi to izazvalo, ali osećaj straha je bio prisutan“, izjavio je.

Nelagodna komunikacija i “crne oči”

Prema njegovim rečima, dečaci su govorili smireno, ali neobično ozbiljno, što je dodatno pojačalo njegovu nelagodu. Jedan od njih je tvrdio da “nemaju oružje”, što je, paradoksalno, izazvalo još veći strah.

Kada je, kako tvrdi, pogledao u njih, primetio je da su im oči potpuno crne, bez beonjača, nalik praznim površinama.

U trenutku kada je pokušao da zatvori prozor i ode, dečaci su navodno počeli da udaraju po staklu i insistiraju da uđu u vozilo, ponavljajući da “ne mogu da uđu bez njegove dozvole”.