Anina priča, koju je nedavno podelila na TikTok-u je postala viralna.
Sve je počelo kada je šesnaestogodišnja Molinari pohađala internat sa punom stipendijom, koja je uključivala semestar na moru. Jednog dana, dok je plovila sa još sedam učenika, dva vodiča i kapetanom iz Dominikanske Republike do Bahama, vreme je bilo bez vetra, što je putovanje učinilo dugim, vrućim i dosadnim.
Boca bačena između Dominikanske republike i Bahama
„Jedan od članova posade predložio je da koristimo prazne staklene boce da pišemo i šaljemo poruke u Golfsku struju dok prolazimo kroz nju“, prisetila se Molinari. „Dakle, ukratko, moja boca je bačena zajedno sa šest drugih negde između Dominikanske Republike i Bahama.“
Prošli su meseci, a Molinari se vratila svojim školskim obavezama, a onda je jednog dana dobila pismo.
„Tada sam shvatila da sam stavila adresu svoje škole na poruku u boci i da ovo rukopisno pismo mora biti odgovor na moje“, kaže Njujorker. „Direktor moje škole je zapravo smatrao pismo veoma sumnjivim i savetovao mi je da budem izuzetno oprezna.“
Uskoro je dobila pismo od ribara koji je našao bocu
Međutim, Molinari je pročitala poruku koju joj je poslao mladić po imenu Samner.
Saznala je da je on osamnaestogodišnji ribar iz Kejp Haterasa, Severna Karolina. Objasnio je kako je jednog dana predložio posadi da skrene sa kursa, trideset milja od obale. Tada je video bocu u vodi, a posada mu je pomogla da je izvuče. Prema njenim rečima, Samner joj je rekao da je boca bila tako čvrsto zatvorena da ju je bilo „gotovo nemoguće otvoriti“. Takođe je u pismu naveo svoje puno ime, što je podstaklo Molinari da ga potraži na Fejsbuku.
„Napisao je da se poistovećuje sa svim što sam napisala u pismu“, kaže ona. „Kao neko ko je odrastao na okeanu, delio je ista osećanja koja sam ja imala kada sam živela na vodi.“
Vozio je pet sati da bi došao na večeru sa njom
Ubrzo nakon toga, njih dvoje su počeli da se dopisuju preko Fejsbuka. Otkrili su neverovatnu podudarnost: Ana je odrastala provodeći svako leto u Spoljnim obalama, manje od dva sata vožnje od mesta gde je Samner odrastao. Zbližile su ih priče o životu u Spoljnim obalama, surfovanju, ribolovu i Samnerovom porodičnom ribarskom poslu. Oko godinu dana kasnije, dok je bila na odmoru sa porodicom, Molinari je pozvala Samnera na večeru.
„Imala sam 17 godina tada, a on 19“, seća se ona. „Vozio je kroz pet sati letnje turističke gužve da bi stigao na večeru sa mojom širom porodicom.“
Samner je stigao sa jednim od svojih dugogodišnjih prijatelja.
Iskočio je iz svog surferskog auta u kupaćim gaćama, bos i sa prljavo plavom kosom“, kaže ona. „Dečaci su pomagali mojoj mami da očisti kukuruz za večeru, odgovarali su svima sa 'da, gospođo' i 'da, gospodine' i pokazivali svoje južnjačke manire.“
Tokom večere, Samner je podelio još jedan neočekivani obrt. Njegova ribarska kompanija je izložila bocu i njenu originalnu poruku u svojoj kancelariji. Ali jednog jutra, Samner je stigao i otkrio da je vitrina obijena, a boca i pismo nestali. „Do danas nemamo pojma gde su“, kaže Molinari.
Ostali su u kontaktu
Posle tog leta, par je ostao u kontaktu putem društvenih mreža. Zatim, skoro devet godina nakon te večere, 2023. godine, Molinari je ponovo pozvao, ovog puta sa zahtevom da Samner povede nju, njenu sestru, majku, baku i prijatelje na pecanje na njegovom brodu. On je, naravno, pristao. T
Tog dana, Molinari mu je donela zamenu za ukradeno pismo, u kojem je pisala o sudbini, neočekivanim vezama i ironiji njihovih potpuno različitih životnih puteva - mode i ribolova. I dalje su prijatelji i u kontaktu, piše People.
Komentari (0)