DA LI TREBA POSTITI ZA SVETOG LUKU? Tradicija i običaji koje Srbi čuvaju vekovima

Sveti apostol i jevanđelist Luka zauzima važno mesto u hrišćanskoj tradiciji. Rođen u Antiohiji, bio je Grk po poreklu, lekar, umetnik i putujući propovednik. Posvetio je život širenju vere i pomoći ljudima. U Srbiji se njegov dan, poznat kao Lučindan, obeležava 31. oktobra. Praznik simbolizuje svetlost, isceljenje i stvaralačku snagu, a ove godine pada u petak, pa se preporučuje posna proslava.

Iako Lučindan nije obavezno posna slava, mnoge porodice biraju posna jela kao znak poštovanja prema svecu koji je živeo jednostavno i služio drugima. U slavskom obredu obavezni su slavski kolač, žito i sveća, a posna priprema omogućava da duh i telo ostanu u skladu sa tradicijom Svetog Luke.

Sveti Luka – lekar, apostol i začetnik ikonopisa

Sveti Luka, rodom iz Antiohije, bio je lekar, filozof, umetnik i verni saradnik apostola Pavla. Obrazovan u grčkoj filozofiji, medicini i živopisu, postao je jedan od sedamdesetorice apostola i autor trećeg Jevanđelja i Dela apostolskih. Nakon Pavlove smrti, propovedao je po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj. Predanje kaže da je naslikao ikone Presvete Bogorodice i apostola Petra i Pavla, čime se smatra začetnikom hrišćanskog ikonopisa. Preminuo je u 84. godini, a njegove mošti su prenete u Carigrad za vreme cara Konstancija.

Lučindan – običaji i verovanja

Prenos moštiju Svetog Luke u Smederevo 1453. godine bio je jedan od ključnih trenutaka u istoriji srpskog naroda. U vreme kada je Carigrad pao pod Turke, a Smederevo poslednji bedem slobodne Srbije, despot Đurađ Branković potražio je utehu u svetinji, verujući da mošti donose isceljenje i zaštitu.

U narodnoj tradiciji, Lučindan je poznat kao „deobni dan“ između jeseni i zime, uz izreku „Sveti Luka – sneg do kuka“, što označava verovanje da će toga dana pasti prvi sneg. Domaćini su vezivali vrpce oko tora kako bi zaštitili ovce od vukova. Organizovane su i ovnovske svadbe – običaj u kojem su ovnove razdvajali od ovaca nekoliko sedmica pre Lučindana, a na sam praznik organizovane su gozbe na salašima. Ženska deca su često jahaću ovnove pre nego što se puste među ovce, kako bi bilo više ženskih jaganjaca.

Lučindan je i zaprešni dan kada se izbegavaju poslovi. Praznik se slavi kao porodična slava, svetkovina u naseljima, zavetina i esnafska slava zanatlija – kasapa, ćevabdžija i kobasičara. Sveti Luka je takođe zaštitnik vatrogasaca u Zemunu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI