NOVODEVIČNI MANASTIR ILI MANASTIR SMOLENSKE BOGORODICE Zdanje koje je preživelo nekoliko okupacija
Shutterstock

Taj naziv mu je dat kako bi se razlikovao od ženskog manastira Voznesenja u Moskovskom Kremlju koji je bio poznat kao Starodevični manastir. Kako je njegova arhitektura iz 16. i 17. veka ostala gotovo netaknuta, 2004. godine upisan je na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Evropi.

Novodevični manastir osnovao je Vasilije Treći Ivanovič, veliki knez Moskve, 1524. godine u čast osvajanja Smolenska 1514. godine. Izgrađen je kao utvrđenje na zavoju reke Moskve i postao je važan deo južnih odbrambenih zidina ruske prestonice. U njemu su živele mnoge sestre i supruge ruskih vladara koje su pre ili nakon njihove vlasti bile primorane da se zarede.

Godine 1610. zauzeli su ga Poljaci, a po oslobođenju sledeće godine u njemu je smeštena stalna straža od 100 (kasnije 350) strelaca ruske garde. Sredinom 17. veka mnoge opatice iz ukrajinskih i beloruskih manastira su preseljene tu. Do kraja 17. veka Novodevični manastir je posedovao 36 sela u 27 upravnih jedinica, uključujući 14.489 kmetova.

Godine 1724. u manastiru je osnovana bolnica za ruske vojnike i oficire i žensko sirotište, a 1763. u njemu je živelo 84 opatica, 35 laika, 78 pacijenata i sluga. Svake godine država je manastiru dodeljivala 1.500 rubalja, 1.300 hlebova, zatim 680 rubalja i 480 hlebova za više od 250 siročića.

U 19. veku je Devično polje ispred manastira postalo popularno zimsko klizalište. Godine 1871. braća Filatjevi su donirali novac za osnivanje škole sirotišta, a opatice su osnovale dom za starije i nemoćne opatice i laike.

Godine 1922. boljševici su zatvorili manastir i pretvorili ga u Muzej emancipacije žena, koji je 1926. godine postao Muzej istorije i umetnosti. Većina prostorija je pretvorena u stanove, što je sačuvalo manastir. Godine 1943. Staljin je, u duhu oživljavanja ruske crkve, podržao osnivanje Moskovskog teološkog instituta u Novodevičnom manastiru, a 1945. Katedrala Vaznesenja je vraćena vernicima.

Godine 1994. opatice su se vratile u manastir koji je danas pod upravom Mitropolije Kruticija i Kolomne.

Najstarija građevina u manastiru je Katedrala posvećena ikoni Smolenske Bogorodice, izgrađena od 1524 do 1525. godine. Ona je centralna crkva na šest stubova s pet kupola, a njene freske su jedne od najlepših u Moskvi. Većina ostalih građevina izgrađena je posle 1680. godine, kada je manastir opsežno obnovljen za vreme carice Sofije Aleksejevne, sestre Petra Velikog, koja je tu stanovala. Tada su podignute crvene zidine, okrunjeni tornjevi, kao i sazidane dve raskošne crkve, refektorijum i stambene prostorije u moskovskom baroknom stilu. Katedrala je tada dobila pozlaćeni baptisterijum, ikonostas, a njena četiri stuba je ukrasio Boris Godunov, dok su peti oslikali vodeći ruski ikonopisci, Simeon Ušakov i Fjodor Zubov. Izgrađen je i vitki osmougaoni zvonik na šest spratova visine od 72 metra.

Postepeno se oko hrama formirao ženski manastir. Zanimljivo je da je on postao privlačan za mnoge plemkinje koje su se ovde zamonašile, a neke od njih su i silom dovedene ovamo. Na primer, ovde je bila zatočena Sofija, sestra Petra Prvog, čim je mladi car postao punoletan.

Sestrinstvo Novodevičnog manastira je cvetalo u 17. i 18. veku i imalo je bolnicu, prihvatilište za veterane i sirotište. Manastir je imao veliki duhovni i politički značaj tako da je Napoleon za vreme najezde 1812. smatrao da ga obavezno treba dići u vazduh, ali su monahinje uspele da osujete taj plan.

I pored burnih istorijskih događaja kroz koje je prošao, manastir je dobro očuvan. U celoj Moskvi postoji samo par mesta gde se u tolikoj meri oseća duh pravoslavlja.

Za elitni status ovog manastira od njegovog osnivanja do danas zaslužna je i činjenica da se na tako malom prostoru nalazi 14 objekata i 4 velelepna hrama zahvaljujući kojima je ovaj arhitektonski ansambl jedan od najlepših u Rusiji. Glavna znamenitost je Smolenski hram sa pet kupola koji podseća na Uspenski hram u Kremlju. Ima neverovatno lepe snežnobele zidove i netaknutu zlatnu kupolu sa izduženim vrhom. Isto tako je lepa i unutrašnjost hrama sa pozlaćenim elementima i izvanrednom kolekcijom fresaka.

Drugi manastirski hramovi, a posebno nadvratni hram Pokrova Presvete Bogorodice sa crvenom fasadom, spadaju među najbolje primere moskovskog baroka 17. veka. Takav je i osmougaoni zvonik, visok 72 metra, koji dominira u prostoru. Svojevremeno je on bio drugi po visini u Moskvi - viši od njega je bio samo zvonik Ivana Velikog u Kremlju.

Neobičan je spoj arhitekture Novodevičnog manastira i urbane gradske sredine. Bez ovog manastira se ne mogu zamisliti konture glavnog grada Rusije.

Kažu da je Smolenska ikona Presvete Bogorodice (kojoj je posvećen Smolenski hram) uništena u Drugom svetskom ratu, ali i bez te ikone ova crkva ima vrlo vredan ikonostas. Ikone jarkih boja su slikane na drvetu u pet nivoa, uglavnom krajem 16. veka za vreme Borisa Godunova, dok su barokne ikone 17. veka u pozlaćenim izrezbarenim ramovima naslikali vodeći ikonopisci toga doba Simeon Ušakov i Fjodor Zubov. Može se reći da je ovo najbogatije ukrašena riznica ikona u celom gradu.

S jedne strane Novodevičnog parka je reka Moskva, a sa druge manastir koji se zajedno sa zidinama Kremlja odražava na kristalno čistoj površini ribnjaka. Novodevični park je veoma neobičan, a nadomak je strogog centra Moskve tako da je ovo veoma lepo mesto za šetnju tokom cele godine jer podjednako efektno izgleda i zimi kada je pod snegom, i leti kada je obučen u zelenilo.

Na Novodevičnom groblju sahranjene su mnoge slavne osobe: Sergej Solovjov, Denis Davidov i Aleksej Brusilov (sahranjeni unutar zidina), zatim Anton Čehov, Nikolaj Gogolj, Petar Kropotkin, Nikita Hruščov, Sergej Prokofjev, Dmitrij Šostakovič, Konstantin Stanislavski, Boris Jeljcin i kompozitor Mstislav Rostropovič (u novoj nekropoli izvan zidina).

 

 

Komentari (0)

Loading