Iako mnogi vlasnici mačaka smatraju svoje mezimce emotivnim, privrženim i veoma povezanim sa sobom, naučna istraživanja pokazuju da se mačke ponašaju značajno drugačije od pasa kada je u pitanju emocionalna zavisnost od ljudi. Studija koja je analizirala ponašanje kućnih mačaka u različitim situacijama – kada su bile same sa vlasnikom, sa strancem ili sa obe osobe – pokazala je da mačke nisu obraćale znatno više pažnje na vlasnika nego na nepoznate osobe. Često nisu ostajale bliže vlasniku niti su ga posebno pozdravljale kada bi ulazio u prostoriju. Na osnovu ovih zapažanja, istraživači su zaključili da kod mačaka ne postoji jasna emocionalna zavisnost od ljudi, kakvu često primećujemo kod pasa.

Razlika između mačaka i pasa postaje naročito vidljiva u stresnim ili nepoznatim situacijama. Psi obično traže utehu i podršku od svojih vlasnika, pokazujući jasnu potrebu za ljudskim prisustvom i sigurnošću. Mačke, s druge strane, retko se oslanjaju na vlasnike u takvim trenucima. One često podjednako reaguju na vlasnika i na stranca, što sugeriše da ne doživljavaju ljude kao „sigurno utočište“. Umesto toga, mačke se oslanjaju pre svega na sopstvene instinkte i sposobnost samostalnog rešavanja problema, što pokazuje njihovu evolucijsku nezavisnost.

Evolucijski gledano, ova razlika ima logično objašnjenje. Psi su vekovima uzgajani da rade u bliskoj saradnji sa ljudima – za čuvanje stada, lov ili pomoć u radu na farmi. Mačke su, s druge strane, zadržale svoje predatorske instinkte i sposobnost samostalnog preživljavanja. One su se ljudima približile prvenstveno zbog pogodnosti koje ljudska naselja pružaju – obilja plena i sigurnog skloništa. To znači da su mačke postale deo ljudskog okruženja, ali nisu razvile istu vrstu zavisnosti od ljudi kao psi. Čak i danas, mnoge mačke mogu bez problema da žive samostalno i same pronalaze hranu i zaštitu.

Ipak, ovo ne znači da mačke ne mogu da vole ljude. One razvijaju specifičnu vrstu privrženosti i mogu pokazivati naklonost, uživati u igri i u društvu vlasnika, ali na svoj, nezavisan način. Njihova ljubav nije stalno oslanjanje i traženje utehe, već diskretna prisutnost, trenuci bliskosti kada to žele i izbor kada će biti pored vas. Drugim rečima, mačke vole na način koji je u skladu sa njihovom prirodom – samostalan, kontrolisan i selektivan.

Zaključak nauke je da mačke doživljavaju ljude kao deo svog sveta, ali ne na način da od nas zavise. Njihova privrženost postoji, ali je drugačija od pseće: one pokazuju naklonost, ali zadržavaju slobodu i autonomiju, što je upravo ono što ih čini fascinantnim i jedinstvenim kućnim ljubimcima.