Prva supruga Milena Dravić bila i ostala najveća ljubav: Preminuo slavni srpski reditelj Puriša Đorđević
Printscreen

Proslavljeni srpski filmski reditelj i pisac Mladomir Puriša Đorđević preminuo je u 99. godini u Beogradu.

Puriša je prvi film snimio 1953. godine i do poslednjeg dana je bio aktivan u kinematografiji. 

U ranijim intervjuima Puriša Đorđević je isticao da zna zbog čega je doživeo duboku starost.

"Imam 95 godina, a znate li zašto? Zato što sam rođen na selu i nikada nisam jeo voće. Naravno da sam pušio i na filmu radim 70 godina", govorio je ranije Đorđević.

Nikada se nije plašio

Za mene je važno da se nikada ničega nisam plašio, blisko mi je ono što je govorio Niče – nije suština u tome da smo bili živi, nego kako smo živeli. A mene je u 18. godini „ćorkirao“ Gestapo, iako sam se u prvom trenutku radovao kad su došli Nemci, jer nismo morali da idemo u školu, a imao sam keca iz latinskog. „Preki sud“ osudio me je na smrt, a te noći kada su krenula streljanja, ja sam zaspao. Kad sam se ujutru probudio, bio sam sam u ćeliji, ostali su bili pobijeni. Ćale je nekako uspeo da me izvuče odatle, ali su te zime nedićevci i ljotićevci koji su harali čačanskim krajem počeli da me proganjaju, jer sam mom psu Džekiju vezivao crveni šal oko vrata, pošto je bilo grozno hladno. Rekli su da sam komunista, i ja sam zbrisao u partizane.

Puriša je rođen na Đurđevdan 1924. godine u Čačku. Najpoznatiji je po svojim neprolaznim i uspešnim dugometražnim igranim filmovima „San“ (1966), „Jutro“ (1967) i „Podne“ (1968) kao svojevrsna anti-ratna trilogija.

Kao novinar počeo je rad u „Politici“ 1946. godine. Od 1947. je radio na Filmskim novostima kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Snimio je oko 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova.

Njegov potpis kao režisera se nalazi na ukupno 63 dela, a kao scenarista na 70.

Objavio je tri drame, deset romana, dobio ogroman broj domaćih i međunarodnih nagrada od Venecije, preko Moskve do Rio de Žaneira.

Oženio se 1960. godine Milenom Dravić, od koje se kasnije razveo. Iz drugog braka ima ćerku Lidiju, udatu za Rašu Andrića, filmskog i pozorišnog reditelja.

Venčanje u kuhinji

Milena i ja venčali smo se 1960, u mojoj kući u Čačku, i to u kuhinji. Nismo imali ni fotografiju sa venčanja, bila je to sirotinja, beda. Kratko smo bili u braku, nismo imali stan u Beogradu, ali je Milena bila i ostala moja najveća ljubav. Ostavljale su me i druge žene koje sam voleo, smatrale su da sam isuviše zaljubljen u film da bih bio zaljubljen i u njih. I to je istina – film je bio i ostao moja najdublja strast. Između Milene i mene nije bila najsnažnija ljubav muškarca i žene, nego ljubav zajedničkih ideja, misli, osećanja. Zajedno smo snimili jedanaest filmova, i oni ostaju, najbolje rečeno, ostajemo Milena i ja za naredna pokoljenja, i koliko budu živeli naši filmovi, toliko će živeti i moj odnos sa njom.

O Mileni je često govorio sve najlepše i pričao da nju nikada ne može zaboraviti.

- Ljubav je vrlo važna, naročito onda kad nas ta ljubav ostavi. Dan-danas u prolazu često viđam ženu koja me je ostavila 1980. Da li verujete da se od tada još nisam opametio? Ali, od svih žena koje sam poznavao i koje sam voleo, još uvek jedino i najviše volim Milenu Dravić - rekao je u jednom intervjuu za "Novosti".

- Najveća ljubav bila mi je Milena Dravić. Ta ljubav je 1960. prerasla u brak. U to vreme je bila velika zvezda. Išli smo iz filma u film. Ali kad sam primetio da joj smetam i da po mnogo čemu nisam čovek za nju – prijateljski smo se razveli - ispričao je za "Politiku".

Komentari (0)

Loading