Uvek spremni! Šef obezbeđenja Palate pravde Nebojša Nikolić o radu u najvećem sudu Srbije (FOTO)

Od zaplene skrivenog oružja i kuhinjskih noževa na prijavnici, preko smirivanja usijanih glava, pa sve do obezbeđivanja najokorelijih kriminalaca - posao je pravosudne straže u najvećem sudu u Srbiji, koji zahteva čelične živce i nultu toleranciju na greške!

Nebojša Nikolić, šef pravosudne straže u beogradskoj Palati pravde, u ekskluzivnom razgovoru za Alo! otkriva s kakvim se sve bezbednosnim izazovima, opasnim situacijama i potresnim scenama njegovi ljudi svakodnevno susreću.

Većina građana zapravo ne zna šta sve obuhvata profesija pravosudnog stražara i koliki je bezbednosni rizik prisutan pre nego što se vrata Palate pravde uopšte otvore za javnost.

Kako objašnjava Nebojša Nikolić, njihov radni dan zapravo nema početak i kraj, jer pravosudna straža dežura u zgradi 24 časa dnevno, a provere se vrše neprestano.

- Radnici koji su zaduženi za smenski rad u određenim periodima obilaze zgradu, kako spolja tako i iznutra, da provere da nije nešto ostalo zaboravljeno, da li je nešto našarano na zgradi ili ne daj bože podmetnuto. Što se tiče redovnog rada, zaposleni dolaze od pola osam ujutru. Prilikom dolaska, svako zauzima svoje pozicije i kreće s aktivnostima koje podrazumevaju strogu kontrolu ulaza, zaštitu lica, imovine i poslovanja zgrade - ističe Nikolić u razgovoru za Alo!.

Sama zgrada u Savskoj ulici je ogroman i složen sistem. U njoj se nalaze Viši sud, Drugi osnovni sud, kao i nadležna viša i osnovna tužilaštva. Zbog toga su faktori rizika brojni, a procene se prave u hodu. Glavne smernice dolaze od samih predsednika veća, koji straži signaliziraju ukoliko je reč o postupku visokog rizika, ali ključni filter ostaje na ulaznim vratima.

- Naša procena na samom ulazu je presudna. Gledamo da li smo nekoga već videli, da li se sumnjivo ponaša, da li je u alkoholisanom stanju. Sve pozicije su podjednako rizične, od sudnica do kolskog ulaza. Stranke su dužne da prođu kroz detektor, a neretko se dešava da pokušaju da unesu male nožiće, peroreze, alat, a prokrijumčari se i viljuška ili nož iz kućnog pribora. Pođe gospođa na pijacu, ponese nož i zaboravi da ga ima u torbi. Izgovori su uglavnom da nisu znali, a po ponašanju stranke odmah vidimo da li ima lošu nameru. Uglavnom nema loše namere, ili bar to jako dobro glume - objašnjava kroz osmeh šef straže.

Naš sagovornik ističe da se u poslu često dešavaju i komične situacije.

- Maltene se niko od građana više ne poziva na funkciju kada ga zaustavimo. Međutim, imamo nekada situacije kada kolege iz policije dolaze pravo s terena u kratkim pantalonama, što je po pravilima suda strogo zabranjeno. Ali i njih razumemo, pa nađemo kompromis. Doskoro smo imali zamenski donji deo trenerke koji im damo da navuku samo da završe posao, kako ne bismo kršili pravila oblačenja - navodi naš sagovornik.

Inače, kada se prođe ulazna kontrola, pravi izazovi nastaju u samim sudnicama. Za dovođenje pritvorenika iz ćelija zadužena je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS), dok je za obezbeđivanje svih ostalih lica, uključujući optužene koji se brane sa slobode, zadužena pravosudna straža. Pre ulaska u sudnicu sledi oduzimanje telefona i detaljan ručni pretres.

- Pritvoreno lice ne sme imati nikakav kontakt s okruženjem. Kolege iz UIKS-a često traže našu asistenciju da bi se sprečio prilazak rodbine, roditelja ili dece koji dođu u hodnik samo da bi videli optuženog. Zgrada suda je puna emocija, i onaj momenat kada optuženi vide porodicu posle dužeg vremena uvek izazove reakciju. Dešava se da burno reaguju i kada vide nekoga koga u tom postupku ne vole ili ga smatraju krivim za svoj udes. Zato stražari u sudnici sede tako da onemoguće bilo kakav fizički kontakt, ma koliko emocije bile jake. Pratimo nervozu, gestikulaciju, i ukoliko stranka ne može da se kontroliše, izvedemo je napolje - jasan je Nikolić, naglašavajući da fizička sila stupa na snagu tek ukoliko neko nasilno pokuša da uđe u zgradu ili nasrne na nekoga u sudnici.

Kada se završi radni dan i suđenja utihnu, posao straže se ne završava. Noćna smena obilazi svaku sudnicu i detaljno pregleda, proverava da li je nešto namerno ostavljeno, kontrolišu se instalacije, cevi i liftovi. Kako kaže, zgrada mora da bude sigurna 24 časa.

Na pitanje da li se seća nekog konkretnog slučaja kada je rutinska kontrola na detektoru sprečila ozbiljan incident, Nikolić navodi šokantan primer od pre dve godine.

- Stariji gospodin je došao na saslušanje u Drugo tužilaštvo i sa sobom u zgradu uneo pištolj iz 1958. godine! Kasnije su nam balističari MUP-a rekli da je to oružje i te kako moglo da opali. Njegovo opravdanje bilo je da je navodno „hteo da ga vrati“. Ispostavilo se da je taj čovek dolazio na ročište zbog neke parcele i njive sa komšijom. Da li je to uradio s namerom da presudi komšiji ili bez namere, to niko ne zna. Srećom, kolega na ulazu i detektor su odradili svoj posao i sve se završilo kako treba - kazao je Nikolić na kraju razgovora.