Sve veći broj vlasnika stanova suočava se sa neprijatnim situacijama u kojima zakupci prestaju da plaćaju kiriju, nagomilavaju dugovanja ili odbijaju da napuste nekretninu čak i nakon isteka ugovora. Iako mnogi smatraju da vlasnik u takvim okolnostima može odmah da preuzme kontrolu nad svojim stanom, pravna praksa pokazuje da situacija nije nimalo jednostavna.

Jedna vlasnica stana iz Hrvatske nedavno je na društvenim mrežama podelila svoje iskustvo koje je izazvalo brojne reakcije. Nakon što je zakupcu uručila otkaz ugovora i ostavila mu rok od tri meseca za iseljenje, očekivala je da će se situacija rešiti bez problema. Međutim, umesto toga usledio je novi šok – podstanar je prestao da plaća kiriju i poručio da više ne namerava da izmiruje obaveze.

Prema njenim tvrdnjama, dodatni problem nastao je kada je od advokata dobila objašnjenje da ne sme samoinicijativno da promeni bravu, izbaci stvari iz stana niti da zakupcu uskrati pristup struji, vodi ili drugim komunalnim uslugama.

Takve situacije nisu retkost na tržištu nekretnina. Vlasnici sve češće govore o slučajevima u kojima podstanari mesecima ostaju u stanu bez plaćanja zakupnine, dok se dugovi za režije dodatno gomilaju. Istovremeno, sudski postupci često traju dugo, zbog čega se mnogi osećaju nemoćno.

Posebno složeni slučajevi nastaju kada u stanu borave porodice sa maloletnom decom ili osobe koje uživaju dodatnu zakonsku zaštitu. Tada proces iseljenja može biti još duži i zahtevniji.

Pravni stručnjaci naglašavaju da vlasništvo nad stanom ne daje pravo na samostalno izbacivanje zakupca. Promena brave bez sudske odluke, uklanjanje ličnih stvari ili isključivanje osnovnih usluga mogu se smatrati nezakonitim ometanjem poseda, što vlasnika može dovesti u ozbiljne pravne probleme.

Zbog frustracije i osećaja nemoći pojedini stanodavci traže alternativna rešenja, pa se na internet forumima mogu pronaći brojne priče o pokušajima da se podstanari navedu da dobrovoljno napuste stan. Ipak, pravnici upozoravaju da svako postupanje mimo zakonskih procedura može imati ozbiljne posledice.

Ključ zaštite interesa vlasnika nalazi se u kvalitetno sastavljenom ugovoru o zakupu. Stručnjaci ističu da je najsigurnije rešenje solemnizovani ugovor zaključen kod javnog beležnika, posebno ako sadrži izvršnu klauzulu koja omogućava efikasnije sprovođenje postupka iseljenja.

Problem nastaje kada se zakupni odnos zasniva na jednostavnim ugovorima ili usmenim dogovorima. U takvim slučajevima vlasnici često moraju da prolaze kroz dugotrajne sudske procese kako bi ostvarili svoja prava i vratili nekretninu u posed.

Pre pokretanja tužbe neophodno je zakupcu dostaviti pisanu opomenu u kojoj se jasno navodi iznos duga, rok za izmirenje obaveza i zahtev za dobrovoljno napuštanje stana. Ukoliko ni nakon toga ne dođe do rešenja, slede pravni koraci koji mogu rezultirati prinudnim iseljenjem.

Važno je naglasiti da takav postupak ne sprovodi vlasnik stana, već nadležni organi, odnosno sudski izvršitelji i druge institucije predviđene zakonom.

Sve češći sporovi između zakupaca i stanodavaca dodatno opterećuju tržište nekretnina, koje je već suočeno sa visokim cenama stanova i kirija. Zbog straha od potencijalnih problema, pojedini vlasnici odustaju od dugoročnog izdavanja i okreću se turističkom smeštaju ili svoje nekretnine ostavljaju praznim.

Stručnjaci zato upozoravaju da je potrebno jasnije regulisati oblast zakupa kako bi se uspostavila ravnoteža između prava vlasnika i zaštite podstanara. Takav pristup mogao bi da smanji broj sporova i doprinese većoj sigurnosti za sve učesnike na tržištu iznajmljivanja stanova, piše Dnevno.hr.