Hrvati su se već pripremili za više cene goriva počev od utorka, a sada dolazi nešto gore. Naime, najnovija analiza investicione banke J.P. Morgan ukazuje na mogućnost naglog rasta cena nafte, ali i ozbiljne rizike ako se ključni putevi snabdevanja uskoro ne stabilizuju. Prema procenama banke, cene nafte bi mogle da porastu između 120 i 130 dolara po barelu u kratkom roku. U slučaju da poremećaji u snabdevanju kroz Ormuski moreuz potraju do sredine maja, postoji i rizik da cena pređe 150 dolara po barelu.

Osnovni scenario na koji J.P. Morgan računa pretpostavlja da će se poremećaji na kraju rešiti pregovorima, ali tek nakon perioda smanjene ponude i pražnjenja zaliha. U tom slučaju, cene bi ostale iznad 100 dolara po barelu tokom drugog kvartala, dok se postepeno smirivanje tržišta očekuje u drugoj polovini 2026. godine. Tome bi doprinelo delimično ponovno otvaranje ključnog pomorskog puta i postepena normalizacija nivoa zaliha.

Prema analizi investicione banke Dž.P. Morgan, posledice će se prvo i najjače osetiti u Aziji, piše „Heute“. Isporuke tamo bi mogle značajno da oslabe već 1. aprila. Zemlje poput Kine i Indije, koje zavise od ove rute jer čine oko 90 odsto izvoza kroz Ormuski moreuz, posebno su izložene. Neke zemlje već uvode mere štednje, uključujući skraćivanje radne nedelje.

Smanjenje snabdevanja

Evropa bi mogla da se suoči sa posledicama nekoliko dana kasnije. Oko 10. aprila situacija postaje kritična, posebno za dizel, jer oko trećine evropskog uvoza dolazi sa Bliskog istoka. Ovo bi moglo teško da pogodi transport, poljoprivredu i sisteme grejanja. Zalihe bi mogle postepeno da se smanjuju od tada, a do kraja aprila bi mogla da dođe do stvarne nestašice benzina i dizela u Nemačkoj.

Severna Amerika će imati malo više vremena pre nego što posledice postanu izražene, a jači uticaj se tamo očekuje sredinom aprila. Australija bi, prema procenama, poslednja osetila poremećaj lanaca snabdevanja, oko 20. aprila.

Situacija na tržištu rafinisanih proizvoda je posebno zabrinjavajuća. Milioni barela dnevno već nedostaju globalno, a najkritičniji su dizel, kerozin i nafta, ključne sirovine za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Prva otkazivanja letova i povećanja cena se već beleže.

Čak i ako se tenzije brzo smire, posledice će se osećati još dugo. Lanci snabdevanja su već poremećeni, skladišta se neravnomerno prazne ili pune, a svet se postepeno suočava sa energetskom krizom koja se razvija u fazama, počevši od Azije, a zatim se snažno preliva u Evropu.

(Dnevno.hr)