• Poslodavci moraju u oglasima ili ranije reći koliki je raspon plate za posao.
  • Zaposleni mogu tražiti pisane informacije o prosečnim platama kolega istog ili sličnog posla, posebno po polu.
  • Velike firme (100+ ili 150+ radnika) moraju objavljivati podatke o razlikama u platama.
  • Ako se utvrdi da žena prima manje od muškarca na istoj poziciji — i nema objektivnog razloga za to — poslodavac mora da isplati razliku i uključiti sve dodatke/bonuse.

Zašto se pominje 48.000 €?

To je primer kako bi račun mogao da izgleda ako je razlika u plaći oko 400 € mesečno kroz 10 godina — ukupno oko 48.000 € (bez bonusa). Zakon obično zastareva posle 3 godine, ali ako zaposlene ranije nisu znali da su bili diskriminisani, ta kamata može da se računa i do 10 godina unazad.

Ko mora da dokaže šta?

Ako žena dokaže da njen muški kolega zarađuje više za isti posao, smatra se da je u pitanju diskriminacija. Poslodavac mora da dokaže da za to postoji objektivan razlog (npr. veća stručnost ili iskustvo). Razlog kao “on je bolje pregovarao” više ne važi.

Da li ovo važi i za Srbe koji žive i rade u Nemačkoj?

Da, važi, ali pod uslovom da:

- radite u Nemačkoj na ugovoru i primaš platu tamo

- plata se ne razlikuje bez opravdanog razloga u odnosu na kolege istog posla/iste vrednosti

EU direktive i nemački zakon o transparentnosti plata važe za sve zaposlene u Nemačkoj, bez obzira na nacionalnost. Dakle, ako si Srbin/Srpkinja koji radi u Nemačkoj i plaćen/a si manje nego kolega/kinja u istoj poziciji — imaš pravo da zahtevaš razliku, piše Fenix.