Reč je o improvizovanom rešenju koje očigledno ima za cilj zaštitu tenkova od napada bespilotnih letelica i protivtenkovskih vođenih projektila, koji su postali jedna od najvećih pretnji oklopnim jedinicama na obe strane fronta. Kontejneri su postavljeni direktno na gornji deo vozila i u najvećoj meri pokrivaju kupolu, koja je poslednjih meseci bila posebno ranjiva na udare iz vazduha.

Kvalitet dostupnog video-materijala je slab, što otežava preciznu identifikaciju samih tenkova. Ipak, pojedini vojni komentatori, analizirajući oblik kupole, raspored opreme i druge prepoznatljive detalje, smatraju da je najverovatnije reč o tenkovima tipa T-80BVM. Međutim, bez jasnih snimaka i zvaničnih potvrda, ova procena ostaje na nivou pretpostavke.

Ono što privlači najveću pažnju nisu sami tenkovi, već način na koji su kontejneri prilagođeni njihovoj strukturi. Vidljivo je da nisu jednostavno postavljeni u originalnom obliku. Naprotiv, kontejneri su isečeni i modifikovani kako bi odgovarali dimenzijama vozila. Prednji deo je uklonjen kako bi posada imala nesmetanu vidljivost i kako bi glavni top mogao slobodno da se pomera i nišani. Gornja površina kontejnera dodatno je ojačana metalnom mrežom, što sugeriše pokušaj zaštite od dronova koji napadaju odozgo, često bacajući municiju ili se obrušavajući direktno na kupolu.

Ipak, uprkos neobičnom i na prvi pogled robusnom izgledu, efikasnost ovakvog rešenja ostaje krajnje upitna. Većina standardnih transportnih kontejnera izrađena je od korten čelika debljine manje od dva milimetra, što ih čini otpornim na vremenske uslove, ali ne i na balističke pretnje. Takav materijal nije projektovan da zaustavi kumulativne bojeve glave, protivtenkovske rakete ili čak teže fragmente artiljerijske municije.

Vojni stručnjaci ukazuju i na dodatne probleme. Kontejnerski oklop ne pruža nikakvu zaštitu donjeg dela tenka, uključujući gusenice, koje su česta meta dronova i protivoklopnih mina. Takođe, na snimcima se ne vidi integracija sa sistemima elektronskog ratovanja koji bi mogli da ometaju upravljanje bespilotnim letelicama, što je u savremenim uslovima gotovo jednako važno kao i pasivna zaštita.

Prema mišljenju nekih analitičara, ovaj potez više govori o poljskoj trenutnoj potrebi za improvizacijom nego o planskom razvoju nove zaštitne tehnologije. Ruska vojska je već više puta tokom sukoba uvodila ad hoc rešenja, od dodatnih slojeva čelika do rešetkastih konstrukcija, u nastojanju da smanji gubitke od dronova i vođenih projektila. Kontejnerski oklop deluje kao još jedan korak u tom nizu, ali za razliku od prethodnih, bez jasnih dokaza da donosi značajno poboljšanje preživljavanja na bojištu.

Uprkos skepticizmu, tek će praksa pokazati da li ovakvo rešenje ima ikakvu realnu vrednost, piše Oružje online.

Najnovije vesti sa fronta u Ukrajini možete prati u našem BLOGU UŽIVO.

BONUS VIDEO