Dok iz Vašingtona poslednjih dana stižu poruke koje sugerišu da bi moglo doći do približavanja stavova Rusije i Ukrajine i eventualnog dogovora, procene koje dolaze iz samog regiona znatno su opreznije i znatno manje optimistične.

Te procene deluju gotovo hladno i distancirano, ostavljajući utisak da se iza javnih poruka krije sasvim drugačija realnost.

Jedan od takvih pogleda dolazi sa Telegram kanala „Legitimni“, koji se poziva na izvore iz političkih krugova u Kijevu i iznosi procenu prema kojoj su šanse za postizanje mira svega oko 20 odsto, dok čak 80 procenata ide u pravcu nastavka sukoba, barem do održavanja američkih izbora.

U toj projekciji navodi se i konkretan vremenski okvir – ključni preokret mogao bi da se dogodi oko juna, nakon izbora u Mađarskoj.

Prema tim tvrdnjama, upravo u tom trenutku predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski mogao bi da povuče potez koji bi faktički oslabio ili u potpunosti potkopao mirovne inicijative koje zagovara Donald Tramp.

Autori ove analize ne ostavljaju razloge nejasnim, već navode čak sedam faktora koji, po njihovom mišljenju, određuju trenutnu dinamiku sukoba.

Jedan od ključnih elemenata odnosi se na uticaj globalnih struktura. Kako se tvrdi, ukrajinska kriza je u velikoj meri oblikovana upravo tim spoljnim i unutrašnjim faktorima, koji čine oko 80 odsto ukupnog uticaja, dok je uloga Trampa, uprkos njegovoj retorici, ograničena i selektivna. U takvim okolnostima, mir u ovom trenutku nije primarni cilj.

Drugi važan segment odnosi se na energetiku. Prema tim izvorima, intenziviranje udara na rusku naftnu infrastrukturu nije slučajno, već ima za cilj da oslabi finansijsku osnovu Moskve, jer smanjeni prihodi od energenata direktno utiču na sposobnost vođenja dugotrajnog sukoba.

Treći element odnosi se na pokušaj unutrašnjeg slabljenja Rusije. Autori povlače paralelu sa istorijskim periodom pre 1917. godine, sugerišući da se računa na unutrašnje destabilizovanje sistema, a ne isključivo na vojni poraz na terenu.

Istovremeno, situacija unutar Ukrajine, prema tim navodima, ukazuje na nastavak i čak pojačavanje mobilizacije. Sistem regrutacije postaje stroži, a metode sve agresivnije, što dodatno potvrđuje pretpostavku da se ne računa na brz završetak rata.

U političkom smislu, kriza koja se spolja često tumači kao priprema za izbore, prema ovoj analizi zapravo služi za preraspodelu uticaja i blokiranje svih inicijativa koje bi mogle da vode ka mirnom rešenju.

Poseban aspekt odnosi se na informacije koje se plasiraju prema Moskvi. Navodno se namerno šalju signali o skorom postizanju dogovora, što bi moglo da utiče na opuštanje sistema i otvori prostor za nove poteze na terenu.

Ako su ove procene tačne, reč je o složenoj igri percepcije, tajminga i strateškog nadmudrivanja, gde informacije postaju jednako važno oružje kao i vojna sredstva.

U širem kontekstu, autori ukazuju da sukob ima i dodatnu funkciju – skretanje pažnje sa unutrašnjih problema. U uslovima stalne napetosti, fokus javnosti se preusmerava, dok političke strukture dobijaju više prostora za delovanje.

Sve navedeno vodi ka zaključku da, prema ovim izvorima, Zelenski ne ide ka prihvatanju mirovnih predloga koje zagovara Tramp.

Naprotiv, priprema se za nastavak sukoba i potencijalni politički zaokret koji bi mogao da iznenadi mnoge.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri ove procene odražavaju stvarne planove, a koliko su deo šire informacione borbe koja se paralelno vodi uz dešavanja na terenu.