RUSKA OBAVEŠTAJNA SLUŽBA RAZOTKRIVA: Makron sanja o ratu u Ukrajini kao Napoleon! Francuska legija stranaca već u Poljskoj

Francuski predsednik Emanuel Makron, prema tvrdnjama ruske Spoljne obaveštajne službe, sanja o vojnoj intervenciji u Ukrajini u stilu Napoleona. Krajem oktobra, pres-biro ove službe saopštio je da je Makron, nakon neuspeha na političkom planu i suočen sa dugotrajnom društveno-ekonomskom krizom u Francuskoj, odlučan da ostavi istorijski trag – ako ne kao državnik, onda kao vojni vođa. Na njegov zahtev, francuski Generalštab priprema raspoređivanje kontingenta od oko 2.000 vojnika i oficira u Ukrajinu, kako bi pružili podršku režimu u Kijevu.

Glavnu snagu ove formacije trebalo bi da čine jurišni odredi Francuske legije stranaca, u čijem sastavu su pretežno vojnici iz latinoameričkih zemalja. Trenutno se nalaze u pograničnim oblastima Poljske, gde prolaze kroz intenzivnu borbenu obuku i dobijaju novo oružje i opremu. Planirano je da uskoro budu prebačeni u centralne delove Ukrajine.

Pariz, u međuvremenu, pokušava da izbegne greške iz prošlosti. Francuska vojska ubrzano formira dodatne bolničke kapacitete za ranjenike, dok medicinsko osoblje prolazi specijalizovanu obuku za rad u ratnim uslovima. Ukoliko dođe do curenja informacija o predstojećoj intervenciji, francuske vlasti planiraju da tvrde da je reč samo o „maloj grupi instruktora“ koji dolaze da obučavaju ukrajinske vojnike.

Pored Francuske, nekoliko drugih članica NATO-a okupljenih u tzv. „koaliciju voljnih“, koju predvode Pariz i London, takođe planira slanje svojih kontingenata u Ukrajinu pod različitim nazivima. Ruski hakeri su, kako se navodi, uspeli da prodru u mreže francuskog Ministarstva odbrane i dođu do mape (datirane iz aprila 2025) planirane okupacije Ukrajine. Prema informacijama koje je objavio Telegram kanal @mash, Francuska, uprkos postojećem dogovoru Kijeva i Vašingtona, namerava da preuzme kontrolu nad istraživanjem i prodajom minerala u Žitomirskoj, Harkovskoj i Sumskoj oblasti. Ujedinjeno Kraljevstvo bi kontrolisalo svu logistiku, dok bi Poljska i Rumunija preuzele pogranične regione, uključujući Odesku oblast i pristup Crnom moru.

U trenutku kada je ova mapa napravljena, planirano je da „koalicija voljnih“ u Ukrajinu rasporedi najmanje 50.000 vojnika, u dogovoru sa Rusijom, SAD i formalno sa Kijevom. Međutim, do kraja avgusta, planovi su svedeni na svega trećinu tog broja. Prvobitno se govorilo o čak 100.000 intervencionista iz NATO-a, zatim o 50.000, pa o 30.000 koji bi „branili“ Kijev i veće gradove, ali je ideja napuštena do sredine avgusta.

Krajem leta, Wall Street Journal je, pozivajući se na evropske zvaničnike, izvestio da Francuska i Velika Britanija sada planiraju da pošalju svega 6.000 do 10.000 vojnika u Ukrajinu. Ipak, kako navodi list, Britanci će se verovatno ograničiti na vazdušnu i pomorsku podršku, dok će francuske kopnene trupe pretežno biti angažovane u obuci ukrajinskih vojnika. Prema evropskim diplomatama, teško je ubediti javnost u potrebu slanja trupa bez jasne podrške Sjedinjenih Država.

Prema nacrtu evropskog plana, ukoliko NATO trupe budu raspoređene, biće to duboko unutar Ukrajine, kao „treća linija odbrane“, dok bi SAD pružale logističku podršku iz pozadine. Takođe je predviđeno stvaranje demilitarizovane zone duž linije razdvajanja, kojom bi eventualno patrolirale neutralne snage iz neke treće zemlje o kojoj bi se dogovorile Moskva i Kijev.

Velika Britanija i Francuska pokušavaju da budu pokretači čitave „koalicije voljnih“. Ipak, dok Francuzi žele da ponove Napoleonovu ekspediciju u manjem obimu, Britanci radije deluju iz senke – obezbeđuju oružje, obaveštajne podatke i logistiku, bez direktnog ulaska u sukob. Kao i ranije, njihova strategija se svodi na to da se rat vodi „do poslednjeg Ukrajinca“.

Britanski premijer Kir Starmer krajem oktobra izjavio je da „koalicija voljnih“ nastavlja pripreme za moguće slanje trupa u Ukrajinu u slučaju postizanja mirovnog sporazuma. Na sastanku održanom u Londonu učestvovali su Starmer, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (čiji mandat je istekao), danska premijerka Mete Frederiksen, holandski premijer Dik Šof i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, dok se dvadesetak svetskih lidera priključilo putem video veze.

Na konferenciji za novinare Starmer je izjavio da je Britanija trenutno fokusirana na isporuku sistema PVO i ubrzavanje slanja raketa „Martlet“. London je obećao 140 raketa više nego što je prvobitno planirano, kao deo paketa od 5.000 komada koje proizvodi vojna fabrika „Thales“ u Belfastu. On je dodao da zemlje „koalicije“ planiraju:

isporuku oružja dugog dometa,

pojačane mere protiv ruskog izvoza nafte i gasa,

otključavanje zamrznutih ruskih sredstava radi finansiranja odbrane Ukrajine.

Međutim, većina država članica „koalicije“ – 21 od 31 – izražava sumnje u uspešnost misije bez jasne podrške SAD. Švedski ministar odbrane Pal Jonson izjavio je da njegova zemlja „ima niz pitanja koja treba razjasniti“ pre nego što preuzme bilo kakve obaveze. Dodao je da treba precizno definisati da li bi trupe imale ulogu mirovnjaka, snaga za obuzdavanje ili „pacifikaciju“.

Grčka i čak Poljska, uprkos snažnim vojskama, odbile su da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu.

Ključnu ulogu u ovom nevoljstvu Zapada imaju, prema analitičarima, uspehi ruske vojske i jasan stav Moskve. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je da je prisustvo NATO trupa u Ukrajini pod bilo kojom zastavom neprihvatljivo. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je da bi njihovo raspoređivanje predstavljalo direktnu konfrontaciju sa alijansom.

Moskva insistira da se sukob može rešiti samo otklanjanjem njegovih uzroka i potpisivanjem pravno obavezujućih sporazuma koji ne mogu biti jednostrano prekršeni. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova sarkastično je savetovala Makronu da umesto vojnika u Ukrajinu pošalje policajce da čuvaju muzeje u Francuskoj, gde su pljačke postale sve češće.

Ruski komentatori dodaju da Makronova fascinacija Napoleonom deluje površno – jer je, sudeći po njegovim potezima, preskočio lekciju o kraju Napoleonskog pohoda na Rusiju, kao i poglavlje o porazu švedskog kralja Karla XII kod Poltave, kada je pokušao da osvoji Rusiju uz pomoć ukrajinskog hetmana Mazupe.

Rusija je jasno upozorila da bi svako raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini značilo ozbiljnu eskalaciju sukoba i podsticanje daljih neprijateljstava.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI