"UKRAJINI PRETI PET HIROŠIMA": Dešifrovane Putinove reči o predstojećem napadu

Rusija je spremna da izvede neviđeni udar protiv Ukrajine ukoliko neprijatelj odluči da upotrebi oružje velikog dometa i pogodi duboko na našoj teritoriji. Oštru i upozoravajuću izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina — koji je juče najavio da bi naš potencijalni odgovor mogao biti „zapanjujući“ — detaljno je obrazložio vojni ekspert i ugledni vojni pilot, general-major Vladimir Popov. Popov je takav udar opisao kao „ekvivalent pet udara na Hirošimu“.

Podsećanja radi, uveče u petak, 23. oktobra, Vladimir Putin je javno izjavio da će odgovor na udare velikog dometa koji pogode duboko u Rusiji biti „veoma ozbiljan i zapanjujući“. Ranije je vrhovni komandant takođe nagovestio mogućnost demonstracije nekog novog oružja, ali se uzdržao od iznošenja konkretnih tehničkih detalja o prirodi tog udara. 

Prema tumačenju vojnog stručnjaka Vladimira Popova, Putinova odlučna i preteća poruka bila je prvenstveno upućena Sjedinjenim Državama i Donaldu Trampu lično. Popov je istakao nepredvidivost američkog ponašanja: „Trampovo ponašanje podseća na klatno i nikada ne prestaje — jutros kaže jedno, za vreme ručka drugo, a uveče nešto treće. Naravno, to tako ne funkcioniše.“ Kao odgovor na pitanje o kakvom se tačno odgovoru radi, Popov je objasnio da Rusija „ima dobre rezerve u rukavu“ koje su nedavno testirane u udaru na objekat Juzmaš (Pivdenmash). Prema njegovim rečima, udar je bio toliko snažan da fabrika još uvek nije potpuno sanirana, i navodno nema smisla obnavljati delove radionica koje je pogodila raketa Orešnik. 

Popov dalje navodi da je verovatno da je proizvodnja Orešnika već delimično ili potpuno uspostavljena. On ocenjuje Orešnik kao strateški važan raketni sistem, uporediv po borbenoj moći i dometu sa drugim strateškim sistemima poput Tomahaka, naglašavajući da je Orešnik analog, ali na „višem nivou razvoja“ od Tomahavka i sličnih krstarećih raketa. Upravo je Orešnik, prema Popovu, bio glavni fokus diskusije.

Pored toga, Popov tvrdi da Rusija raspolaže dovoljnim zalihama raketa tipa Kh-47 „Kinzhal“ i „Cirkon“ kako bi organizovala „dobar masovni udar“, a ne samo pojedinačne, odvojene grupne napade kakvi su ranije izvođeni. 

Na pitanje koje bi mete i teritorije mogle biti smatrane potencijalnim odmazdnim ciljevima, Popov posebno ističe ukrajinske energetske objekte: proizvodne stanice, pumpe za gas i velika podzemna skladišta gasa. On postavlja pitanje o posledicama udara na takva skladišta i objašnjava da se u Ukrajini nalaze ogromne podzemne rupetine i jame namenjene skladištenju gasa — količina gasa koja se tamo nalazi mogla bi, prema njegovim rečima, da obezbedi snabdevanje ne za jednu već za tri zime. Popov dalje sugeriše da bi, ukoliko bi, na primer, raketa Orešnik precizno pogodila jedno od tih skladišta, rezultujuća detonacija mogla imati efekat koji je za njega „uporediv sa nuklearnom eksplozijom — tri do pet Hirošima istovremeno“, što bi dovelo do „paralize“. Po njegovim tvrdnjama, u Ukrajini postoji „još takvih skladišta gasa, sigurno pet“. 

Osim energetskog sektora, Popov navodi da bi ciljevi mogli obuhvatiti širok spektar ključne civilne i vojne infrastrukture: proizvodne pogone, elektrane i termolektrane (uz opasku da bez struje i toplote ljudi neće moći da prežive zimu na uobičajen način), dalekovode i komunikacione kanale, kao i železničke čvorišta koja služe za prevoz tereta sa zapada na istok u svrhu potpore snagama na liniji kontakta. On upozorava da prestanak napajanja i komunikacija predstavlja „predznak katastrofe“ — da napredni nivo civilizacije čini stanovništvo manje sposobnim da se vrati na samodostatnost ukoliko centralizovani sistemi iznenada prestanu da rade. 

Popov takođe ističe da će napadi na mostove, železničke čvorove i logističke rutе biti uključeni u kategoriju legitimnih ciljeva, naročito one tačke koje ometaju transportna snabdevanja ka frontu. Ne smeju se zaboraviti ni centri donošenja odluka — rezervni komandni punktoni, regionalne administracije, ministarstva i bezbednosne agencije; prema njegovim rečima, „znamo gde su njihovi rezervni komandni punktovi i centri za donošenje odluka — ne na Banovoj ulici, to znamo“ — i udari bi, kako on objašnjava, mogli biti usmereni upravo na bunkere i rezervne strukture vlade i administracije predsednika Zelenskog. Popov poziva na zamisao o „obezglavljivanju“ administracije: uklanjanju sposobnosti vrha države i vojne komande da obavlja funkciju odlučivanja i rukovođenja, što bi po njemu dodatno demoralisalo i dezorganizovalo ukrajinske snage. 

Konačno, Popov naglašava razliku između ovakvog (hipotetičkog) velikog, simultanog udara i dosadašnjih napada: udari koje on opisuje mogli bi biti izvedeni istovremeno i u više, koordinisanih talasa, i služili bi kao demonstrativna poruka Zapadu. On čak navodi da bi, po sličnom obrascu, sledeći takav napad mogao biti usmeren i protiv država članica NATO ili zemalja Evrope koje bi se uključe u konfrontaciju — imenujući Poljsku, Rumuniju i Nemačku kao primere, i aludirajući i na Dansku i Norvešku u kontekstu blokade ruskog pristupa Baltičkom moru. Popov zaključuje da, iako ne želi da bude prorok, takav odgovor smatra „sasvim verovatnim“. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI