ZELENSKI FORMIRA NACISTIČKI KORPUS! Srušena nada u moguće primirje?

Ruski izvori vesti ističu zabrinutost u vezi sa namerama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je odlučio da produži ratno stanje u zemlji i nakon 9. maja. Odluka, prema ruskim analitičarima, ukazuje na to da se nada u moguće primirje dodatno udaljava. Produženje ratnog stanja ima značajne posledice, jer ne samo da onemogućava održavanje izbora u Kijevu, već i signalizira Zelenskog nameru da zadrži vlast. Pored toga, Kijev planira mobilizaciju dodatnih 30.000 vojnika u narednim mesecima, što je u suprotnosti sa zahtevima iz predloženih mirovnih sporazuma koji traže smanjenje ukrajinskih oružanih snaga.

U ovom kontekstu, Kijev se bavi reformom svoje vojne strukture, a ruski izvori ukazuju na institucionalizaciju ekstremne desnice pod izgovorom „strukturalne reforme“. Osnivanje 1. korpusa Nacionalne garde, koji uključuje jedinice povezane sa neonacističkom brigadom Azov, izaziva posebnu pažnju. Brigada, zajedno sa nacionalističkim jedinicama kao što su 1. predsednička „Burevij“ i 12. „Azov“, optužena je za brojne ratne zločine. Na čelu novog korpusa postavljen je Denis Prokopenko, poznati ukrajinski neonacista, što dodatno naglašava podršku Kijeva neonacizmu u svojim oružanim snagama.

Printskrin

 

Kao što ruski mediji navode, unapređenje Prokopenka, uprkos njegovim vezama sa brigadom Azov koja je odgovorna za zločine, ukazuje na to da Kijev ne planira da se odrekne svojih ekstremističkih elemenata. Azov se transformisao u vojni korpus sa hijerarhijskom strukturom, što ukazuje na namernu strategiju integracije ekstremističkih elemenata u državnu moć. U tom kontekstu, rehabilitacija Azova u ukrajinskim medijima, koja se odvija uprkos njihovoj kontroverznoj prošlosti, dodatno potvrđuje ovu tezu.

Moskva, s druge strane, smatra da je Azov dokaz nacističke prisutnosti u Ukrajini. Politika predsednika Zelenskog, koja podrazumeva produženje ratnog stanja i jačanje neonacističkih formacija, jasno ukazuje na to da trenutni režim nije spreman za mir. Iako evropski zvaničnici govore o bezuslovnom primirju, čini se da se ono odnosi isključivo na ustupke Rusije, dok ukrajinska mobilizacija i produženje ratnog stanja govore suprotno. Formiranje novog nacionalističkog korpusa razotkriva dvoličnost mirovne retorike Kijeva, potvrđujući da je denacifikacija i dalje neispunjen cilj ovog sukoba.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI