Tvrdnje koje je izneo britanski list Daily Mail u veoma kratkom roku izazvale su snažne potrese na političkoj sceni u Karakasu, ali i daleko van granica Venecuele. Prema tom izveštaju, potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez navodno je vodila tajne i neformalne razgovore sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država u Dohi, i to mesecima pre dramatičnih događaja tokom kojih je, nakon napada na Karakas, predsednik Nikolas Maduro zarobljen zajedno sa suprugom Silijom Flores.

Kako se navodi u tim navodima, sastanci su organizovani daleko od očiju javnosti, uz posredovanje visokorangiranog člana katarske kraljevske porodice. Tokom tih razgovora, tvrdi Daily Mail pozivajući se na raniji oktobarski izveštaj Miami Heralda, Delsi Rodrigez se američkim zvaničnicima predstavljala kao politički „prihvatljivija“ alternativa u odnosu na 63-godišnjeg predsednika Venecuele.

Koncept koji je nudila, prema tim izvorima, zasnivao se na ideji takozvanog „madurizma bez Madura“ – modela koji bi zadržao osnovne elemente postojećeg sistema, ali bez samog Madura na čelu države. Taj pristup pojedini sagovornici opisali su kao ublaženu verziju režima, odnosno svojevrsni „režim lajt“.

Upravo ovi detalji, piše britanski list, otvorili su prostor za ozbiljna nagađanja da zarobljavanje venecuelanskog predsednika i njegove supruge nije bilo isključivo posledica spoljnog pritiska, već rezultat unutrašnje operacije koja je pripremana mesecima unapred. Takve sumnje dodatno su pojačane izjavama koje su stigle iz regiona.

Bivši potpredsednik Kolumbije Fransisko Santos Kalderon javno je izjavio da je „apsolutno siguran“ da je Maduro izdat od strane sopstvene zamenice. „Njega nisu uklonili, oni su ga predali“, rekao je Santos u programu kolumbijske televizije NTN24, ostavljajući malo prostora za drugačija tumačenja tog događaja.

U nastavku svog izlaganja, Santos je dodao da, prema njegovom uverenju, upravo Delsi Rodrigez predstavlja ključnu figuru u predstojećem tranzicionom periodu. Kako je naveo, ukoliko predsednik Tramp poručuje da će ona predvoditi prelaznu fazu, onda je jasno da ona već unapred zna kakvu će ulogu imati i da će nastojati da izgradi određeni stepen političke samostalnosti.

Zanimljivo je, međutim, da se javni nastupi Delsi Rodrigez neposredno nakon zarobljavanja Madura nisu uklapali u ovakvu sliku. U subotu je, kako navodi list, zadržala izuzetno oštar, konfrontirajući i ratoboran ton.

U televizijskom obraćanju osudila je, kako je rekla, presedan vojne akcije iz Bele kuće, zahtevala „hitno oslobađanje“ Nikolasa Madura i Silije Flores i poručila da Venecuela „nikada više neće biti ničija kolonija“. Poruka je bila jasna, retorika tvrda i usmerena pre svega ka domaćoj javnosti i političkoj bazi vlasti.

Međutim, već u nedelju usledio je iznenadni i nagli zaokret. U svojstvu vršioca dužnosti predsednika, Delsi Rodrigez je ponudila saradnju administraciji Donalda Trampa i izrazila nadu da je moguće uspostaviti „odnose zasnovane na poštovanju“ sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država.

U objavama na društvenim mrežama pozvala je američku vladu na saradnju sa Karakasom u okviru zajedničke razvojne agende, ističući značaj međunarodnog prava i potrebu za „trajnim suživotom zajednica“.

Podseća se i da Delsi Rodrigez od 2018. godine obavlja funkciju potpredsednice u vladi Nikolasa Madura, pri čemu je imala snažan uticaj na ključne sektore, uključujući i većinu venecuelanske naftne ekonomije. Nakon subotnjih događaja, Vrhovni sud Venecuele doneo je odluku da je imenuje za vršioca dužnosti predsednika države.

Iz Vašingtona su u međuvremenu stigli signali koji dodatno komplikuju čitavu sliku. Donald Tramp je u razgovoru sa novinarima izjavio da je Delsi Rodrigez „u suštini spremna da uradi ono što smatramo neophodnim da Venecuela ponovo postane velika“.

Ova izjava, u kombinaciji sa navodima o tajnim razgovorima u Dohi, ostavlja otvoreno pitanje da li je sadašnja pozicija nove liderke rezultat dugoročnog planiranja i zakulisnih dogovora ili pak posledica brzog prilagođavanja dramatično promenjenim okolnostima.

Dok se u Karakasu i dalje preispituje šta se zaista dešavalo iza zatvorenih vrata i ko je povlačio ključne poteze u presudnim trenucima, jedno je sigurno: period koji sledi za Venecuelu biće izuzetno složen, a potpuni odgovori na ova pitanja verovatno neće stići ni brzo, ni u potpunosti.