Pregovori SAD i Irana o nuklearnom programu zapeli su pre nego što su počeli jer Teheran sada traži da se u dogovor uključi i Liban, nakon novog zaoštravanja između Izraela i Hezbolaha, piše Blumberg.

Prema pisanju Blumberga koji se poziva na američke zvaničnike, Iran je odložio početak pregovora o trajnom sporazumu sa Vašingtonom pošto se borbe na jugu Libana nisu zaustavile ni posle najava o prekidu vatre.

Izrael i Hezbolah nastavljaju da optužuju jedni druge za kršenje primirja, a upravo je to postalo nova prepreka za pregovore o iranskom nuklearnom programu. Teheran sada insistira da se libanski front uključi u širi dogovor sa Amerikancima, zbog čega iranska delegacija nije otputovala u Švajcarsku.

Iran odbio da pošalje delegaciju u Švajcarsku

Američka strana je već imala ljude na terenu. U Švajcarskoj su, prema dostupnim informacijama, bili specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa Stiv Vitkof i drugi predstavnici američke administracije, dok je oko dolaska potpredsednika SAD Džej Di Vensa bilo neizvesnosti.

Pregovori je trebalo da se održe u švajcarskom letovalištu Birgenštok, ali je iranska strana odbila da pošalje delegaciju dok se ne razjasni situacija u Libanu.

Blumberg piše da za sada nema nikakvih podataka o novom datumu početka pregovora. Švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova, međutim, tvrdi da se pripremni radovi u Birgenštoku nastavljaju.

To znači da proces nije formalno sahranjen, ali je politički zakočen u najosetljivijem trenutku.

Liban postao deo nuklearnog paketa

Na papiru, pregovori SAD i Irana trebalo je da se bave iranskim nuklearnim programom, trajnim sporazumom posle rata i širim bezbednosnim aranžmanima koji bi stabilizovali region.

U praksi, Liban je sada ušao u centar priče.

Hezbolah, iranski saveznik u Libanu, ne želi da Izrael zadrži vojni pritisak na jugu zemlje dok Teheran pregovara sa Vašingtonom. Iran, sa svoje strane, ne može politički da pristane na sporazum sa Amerikom dok izraelski udari po Libanu traju, jer bi to izgledalo kao napuštanje sopstvenog saveznika.

Zato Teheran traži da se pitanje Libana ubaci u pregovarački paket.

To komplikuje sve. Nuklearni sporazum više nije samo pitanje centrifuga, sankcija i obogaćivanja uranijuma. Sada se vezuje za izraelsko-hezbolahski front, povlačenje izraelskih snaga, bezbednost juga Libana i ponašanje Hezbolaha.

Prekid vatre na papiru, borbe na terenu

Problem je u tome što primirje između Izraela i Hezbolaha zasad ne izgleda dovoljno čvrsto da bi otvorilo prostor za ozbiljne pregovore SAD i Irana.

Prema američkim zvaničnicima na koje se poziva Blumberg, iako postoje izjave o prekidu vatre, dve strane se i dalje međusobno optužuju za kršenja. Izveštaji o nasilju i napadima nastavili su da dolaze i posle objava o smirivanju situacije.

Za Iran, to je razlog da zakoči proces.

Za Vašington, to je ozbiljan problem, jer Trampova administracija pokušava da privremeni dogovor sa Teheranom pretvori u trajniji aranžman koji bi smirio Bliski istok, ograničio iranski nuklearni program i pomogao normalizaciji plovidbe kroz Hormuz.

Ali ako se Liban ne smiri, Iran neće lako ući u završnu fazu pregovora.

Vens i Vitkof čekaju, Teheran podiže cenu

Uloga američke delegacije u Švajcarskoj pokazuje koliko je Vašington želeo da pregovori krenu brzo.

Stiv Vitkof je jedan od ključnih Trampovih ljudi za ovaj proces. Džej Di Vens je trebalo da da političku težinu pregovorima. Sama činjenica da se sve spremalo u Birgenštoku pokazuje da se očekivao početak ozbiljne faze razgovora.

Međutim, Iran sada koristi trenutak da podigne cenu.

Teheran zna da je Vašingtonu potreban diplomatski uspeh. Zna i da je Trampu važno da prikaže kako je rat sa Iranom zatvorio dogovorom, a ne novim beskonačnim sukobom na Bliskom istoku.

Zato Iran sada vezuje nuklearne pregovore za Liban. Ako Amerika želi sporazum, moraće da utiče i na Izrael.