Nemački kancelar Fridrih Merc izazvao je veliku pažnju međunarodne javnosti nakon poruke da Evropa želi da preuzme ključnu ulogu u mogućim pregovorima sa Rusijom o završetku rata u Ukrajini. Njegove izjave mnogi tumače kao pokušaj evropskih sila da pokažu veću političku samostalnost i smanje zavisnost od američkog uticaja u rešavanju najveće bezbednosne krize na kontinentu.

Govoreći u Ahenu tokom ceremonije dodele Međunarodne nagrade „Karlo Veliki“, Merc je poručio da je Evropa spremna da pomogne u okončanju rata i da sama odlučuje ko će govoriti u njeno ime.

– Želimo da pomognemo da se ovaj strašni rat što je pre moguće završi – rekao je nemački kancelar.

On je dodao da su za bilo kakav dijalog potrebne obe strane, ali je posebno naglasio da Evropa želi veću političku autonomiju.

– Mi Evropljani odlučujemo ko govori u naše ime i niko drugi – poručio je Merc.

Njegove reči odmah su izazvale burne reakcije jer dolaze u trenutku kada raste pritisak za pronalaženje diplomatskog izlaza iz rata u Ukrajini, dok istovremeno unutar Evropske unije postoje duboke podele oko odnosa prema Moskvi.

Evropa traži sopstveni put prema Moskvi

Mercova izjava dolazi nakon što je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas odbacila mogućnost da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bude evropski posrednik u razgovorima sa Rusijom.

Kalas je potvrdila da će ministri spoljnih poslova EU krajem maja razgovarati o potencijalnim pregovorima sa Moskvom i mogućim evropskim predstavnicima u tim kontaktima.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da je ruski predsednik Vladimir Putin ranije izjavio da bi lično više voleo da u ulozi sagovornika vidi upravo Gerharda Šredera, sa kojim godinama ima bliske odnose.

Putin je tada poručio da Evropljani sami treba da izaberu čoveka kome veruju i koji nije, kako je rekao, „govorio ružno o Rusiji“.

Istovremeno, ruski lider insistira da je Evropa ta koja je ranije odustala od pregovora, a ne Moskva.

Šta zapravo sprema Evropa

Analitičari ocenjuju da Mercove poruke predstavljaju signal da deo evropskih lidera želi veću kontrolu nad budućim pregovorima o Ukrajini i bezbednosnoj arhitekturi Evrope.

Poslednjih meseci sve češće se govori o potrebi „evropske strateške autonomije“, odnosno jačanja političke i vojne samostalnosti Evropske unije u odnosu na Sjedinjene Američke Države.

Upravo zbog toga pitanje ko bi mogao pregovarati sa Moskvom postaje mnogo više od diplomatskog detalja — ono pokazuje ko će imati politički uticaj na budući izgled Evrope nakon rata.

Nemački mediji prethodno su objavili, pozivajući se na izvore iz savezne vlade, da Berlin ne želi da vidi Gerharda Šredera kao potencijalnog evropskog posrednika prema Rusiji, iako zvanična potvrda toga još nije stigla.

Za sada ostaje nejasno da li Evropa zaista priprema ozbiljnu diplomatsku inicijativu ili je reč o političkom pozicioniranju unutar same Evropske unije.