Iako Rusija u ovom trenutku ubira veće prihode od nafte zbog rasta cena izazvanog krizom na Bliskom istoku, realna slika njene ekonomije daleko je sumornija nego što to zvanični podaci pokazuju, upozoravaju švedske obaveštajne službe.

Prema njihovim procenama, finansijski problemi Moskve mnogo su dublji i ozbiljniji nego što se javno priznaje, a trenutni priliv novca ne rešava ključne slabosti sistema.

Nafta više nije spas

Šef švedske vojne obaveštajne službe Tomas Nilson ističe da Rusija nije uspela da stabilizuje ekonomiju, uprkos privremenom rastu prihoda od energenata.

Prema njegovim rečima, cena ruske nafte tipa Urals morala bi dugoročno da bude iznad 100 dolara po barelu samo da bi se zatvorio budžetski deficit, a još duže da bi se rešili duboki strukturni problemi.

Čak je i Vladimir Putin priznao da ekonomski rezultati ne prate očekivanja i upozorio da je trenutni rast prihoda verovatno kratkotrajan.

Rat kao motor — ali i kočnica

Ruski ekonomski model trenutno se oslanja na ratnu industriju, ali takav sistem ima ozbiljna ograničenja.

Veliki deo proizvedene vojne opreme uništava se na frontu, što ne doprinosi stvarnom ekonomskom razvoju.

Istovremeno, čak i odbrambeni sektor, koji je do sada bio ključni pokretač rasta, suočava se sa problemima — gubicima, korupcijom i sve većom zavisnošću od državnog finansiranja.

Sumnje u zvanične brojke

Švedske službe tvrde da Moskva prikazuje ulepšanu sliku ekonomije kako bi stvorila utisak otpornosti na sankcije i rat.

Međutim, i zvanični podaci već ukazuju na pad — ruski BDP smanjen je za 1,8 odsto u prva dva meseca godine, uz pad industrijske proizvodnje i građevinarstva.

Guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina upozorila je da se uslovi za izvoz i uvoz pogoršavaju, dok analitičari smatraju da je stvarna inflacija znatno viša od zvanične.

Pojavljuju se i signali mogućih problema u bankarskom sektoru.

Dva scenarija — oba loša

Prema procenama švedskih analitičara, Rusiju čekaju samo dve opcije:

  • dugotrajan i spor pad ekonomije
  • ili iznenadni finansijski šok

U oba slučaja očekuje se dodatno pogoršanje ekonomskih pokazatelja.

Poziv Evropi da udari jače

Švedska je pozvala evropske zemlje da dodatno pojačaju sankcije i podršku Ukrajini, kako bi se iskoristile slabosti ruske ekonomije.

Ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard poručila je da Evropa i dalje ne čini dovoljno i da će za ozbiljnije rezultate morati da podnese i određene ekonomske posledice.

Ciljevi ostaju isti

Uprkos ekonomskim problemima, strateški ciljevi Moskve u Ukrajini ostaju nepromenjeni.

Švedske službe ocenjuju da Rusija pregovore koristi kao politički alat, dok paralelno nastavlja sa pokušajima širenja teritorijalne kontrole.

Iako prihod od nafte trenutno daje određeni predah, sve više pokazatelja ukazuje da se ruska ekonomija nalazi pred ozbiljnim izazovima.

Kombinacija ratne ekonomije, slabih investicija i mogućih finansijskih potresa stvara rizik koji bi uskoro mogao da preraste u dublju i ozbiljniju krizu.