Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da eventualno pomeranje posete predsednika SAD Donalda Trampa Pekingu ne bi bilo posledica kineske pasivnosti kada je reč o Ormuskom moreuzu tokom sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, već isključivo zato što bi Tramp možda morao da ostane u Vašingtonu zbog razvoja situacije.

Besent je ovu poruku poslao nakon razgovora sa kineskim predstavnicima u Parizu, pri čemu je ocenio da su pregovori između SAD i Kine bili konstruktivni i produktivni. Reuters navodi da su sastanci u Parizu opisani kao „kandidni i konstruktivni“, uz razgovore o poljoprivredi, kritičnim mineralima i modelima upravljanja trgovinom pred mogući samit Trampa i Sija kasnije ovog meseca.

Međutim, Tramp je ranije dao mnogo tvrđu izjavu, poručivši da bi njegova planirana poseta Pekingu mogla da bude odložena ukoliko Kina ne potvrdi da će pomoći u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih prolaza za snabdevanje naftom i tečnim prirodnim gasom. Reuters navodi da je Tramp rekao da želi da zna stav Pekinga pre sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i da bi, u suprotnom, mogao da pomeri put.

U međuvremenu, Bela kuća je pokušala da ublaži celu priču, poručujući da susret Trampa i Sija nije doveden u pitanje, već da eventualno pomeranje termina može biti posledica logistike i Trampove potrebe da iz Vašingtona prati rat sa Iranom. Prema Reutersu, planirana poseta Kini trebalo bi da se održi od 31. marta do 2. aprila, ali bi novi datum bio brzo saopšten ukoliko dođe do promene.

Kriza oko Ormuskog moreuza dodatno je podigla tenzije jer je Iran zatvorio taj prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte i značajan deo LNG-a, što je izazvalo rast cena energenata i strah od poremećaja u snabdevanju. Upravo zbog toga Tramp je pozvao i druge zemlje koje imaju korist od tog prolaza da pomognu njegovom ponovnom otvaranju, među njima i Kinu, ali i saveznike poput Japana, Južne Koreje, Velike Britanije i Francuske.

Ipak, Kina je u ovoj krizi u nešto zaštićenijoj poziciji od pojedinih drugih velikih ekonomija, delom zbog naftnih rezervi, delom zbog raznovrsnijih izvora uvoza, ali i zbog ulaganja u obnovljive izvore energije. Istovremeno, Peking nije pokazao spremnost da se vojno uključuje u rešavanje krize. Kineski zvaničnici su pozvali na prekid vatre i kraj udara na Iran, dok su analitičari ocenili da Kina pre svega želi stabilnost u regionu zbog sopstvenih ekonomskih interesa, a ne direktno uplitanje u sukob.

Zbog toga sada deluje da Vašington pokušava da sačuva oštar politički pritisak na Peking, ali bez potpunog rušenja planiranog samita i dodatnog pogoršanja odnosa u trenutku kada obe strane istovremeno pokušavaju da održe i trgovinske razgovore u životu. To je zaključak koji proizlazi iz javnih poruka Trampa, Besenta i Bele kuće, iako ostaje da se vidi da li će nova kriza oko Irana dodatno zakomplikovati odnose dve najveće svetske sile.