Vojni analitičar Ram ocenio je da se operacija pod nazivom „Epski gnev“ suočila sa ozbiljnim problemima još u samoj osnovi planiranja. Prema njegovoj analizi, čitav strateški koncept ove akcije počeo je da se urušava poput domina, a ključni razlog za takav razvoj događaja vidi u činjenici da su politički prioriteti potisnuli vojnu logiku.

U osvrtu na aktuelna dešavanja, Ram navodi da ono što se trenutno može videti na terenu teško može da se uklopi u standardne doktrinarne dokumente Sjedinjenih Američkih Država. Po njegovom mišljenju, ideja o pažljivo planiranim strateškim ciljevima na kraju je odstupila od ustaljenih procedura donošenja odluka koje se obično primenjuju u američkom vojnom sistemu.

On tvrdi da je američko vojno-političko rukovodstvo od samog početka stavilo snažan naglasak na političke i religijske elemente situacije, dok su klasični vojni principi i pravila planiranja ostali u drugom planu. Upravo u toj tački, smatra Ram, došlo je do ozbiljnog neslaganja između Bele kuće i Pentagona.

Za vojni vrh pitanja doktrine i procedura imaju presudnu važnost, dok je u ovom slučaju, kako ocenjuje, političko rukovodstvo napravilo pogrešnu procenu. Ram ističe da je na taj problem upozoravao još ranije, dok sada, prema njegovim rečima, posledice takvih odluka postaju sve vidljivije.

Jedan od značajnih problema, prema njegovoj proceni, bio je i izbor trenutka za početak operacije. U Vašingtonu je, tvrdi Ram, postojalo razumevanje da bi akcija trebalo da počne sredinom marta, kada bi u zonu operacija stigao nosač aviona „Ford“, zajedno sa razaračima opremljenim protivraketnim sistemima.

Umesto takvog rasporeda, u tom trenutku su na raspolaganju bili samo razarači opremljeni krstarećim raketama „Tomahavk“. Prema njegovoj proceni, takva raspodela snaga značajno je uticala na razvoj situacije na terenu.

U retrospektivi, Ram podseća da su prethodne vojne operacije, kada su planirane striktno u skladu sa američkim doktrinarnim dokumentima, davale znatno predvidljivije rezultate. Ovoga puta, tvrdi on, vojni vrh se našao u situaciji da rešava zadatke koji su više političke nego vojne prirode.

Jedna od ključnih pretpostavki, dodaje analitičar, pokazala se potpuno pogrešnom. U Beloj kući se, prema njegovom tumačenju, verovalo da bi brza eliminacija ključnih figura mogla da izazove talas protesta i dovede do promene vlasti. Međutim, takav scenario se nije ostvario.

Ram ukazuje i na zanimljiv detalj iz faze planiranja operacije. Pentagon je, kako tvrdi, povremeno dopuštao kontrolisano plasiranje informacija u medije koje su ukazivale na sumnje u način na koji je operacija osmišljena.

Prema njegovim rečima, Zajednički komitet načelnika štabova pokušavao je na taj način da pokaže da postoje ozbiljni problemi u definisanju ciljeva i da bi procenu situacije trebalo prepustiti profesionalnim vojnim analizama, a ne političkim procenama koje nisu dovoljno precizne.

Najveća zagonetka, prema Ramovom mišljenju, ostaje pitanje odakle je potekla sigurnost da će doći do promene vlasti. Upravo ta pretpostavka, smatra on, pokrenula je čitav lanac pogrešnih odluka koje su na kraju dovele do urušavanja prvobitnog strateškog plana.

Zbog toga Ram govori o takozvanom efektu domina – jedna pogrešna procena povlačila je drugu, dok se na kraju čitava konstrukcija operacije nije raspala.

Analitičar dodaje da bi, da su ciljevi bili drugačije postavljeni i da je planiranje sledilo drugačiji okvir, krajnji rezultat možda izgledao potpuno drugačije.

Situacija, međutim, i dalje ostaje složena i puna osetljivih detalja. Na strateškom nivou, ističe Ram, sada je već jasno da je davanje prednosti političkim procenama nad doktrinarnim pravilima dovelo do toga da operacija nije ostvarila ciljeve koji su prvobitno postavljeni.

Zaključak koji se nameće jeste da kršenje osnovnih principa vojnog planiranja može imati dalekosežne posledice – a kakve će tačno one biti u ovom slučaju, to je pitanje na koje odgovor tek treba da se pojavi.