Bivši zamenik načelnika američke vojske admiral Sendi Vinefild kaže da bi predsednik SAD Tramp mogao da izgubi ključnu trku s vremenom u ratu s Iranom oko toga ko će prvi potrošiti zalihe raketa.

On je ocenio da će pobeda u ratu zavisiti od toga da li će režim moći da održi baražnu vazdušnu vatru na američke baze i svoje saveznike u regionu duže nego što američke raketne odbrambene baterije mogu da ih obore.

"SAD bi mogle da ostanu bez zaliha presretača za nekoliko dana", rekao je Vinefild u izjavi za britanski list Tajms.


Visoko odlikovani oficir i bivši mornarički pilot izneo je konkretne kritike američke kampanje u Iranu, rekavši da se generalno ne protivi toj misiji.


"Trenutno me brine sofisticirana municija za protivvazdušnu odbranu – patrioti, rakete AMRAAM... Da li ih imamo dovoljno u trci protiv iranskog inventara dronova i balističkih raketa tipa šahed? Kome će prvom ponestati? To je trka sa vremenom", upozorio je on.


Pored toga, ukazao je na ekonomski problem potrošnje raketa od milion dolara za obaranje dronova koji koštaju 20.000 dolara.

"Zalihe se brzo smanjuju, i moguće je da rakete ’patriot’ nestanu pre nego što Iranu ponestane 'šaheda'", rekao je Vinefild.


Vinefid je takođe optužio Trampa da otežava posao američke vojske zbog nedostatka jasnoće oko ratnih ciljeva.

"Gotovo je nemoguće da vojska sprovede nešto tako, osim ako ne znate tačne ciljeve koje pokušavate da postignete. Iskreno, to je možda jedan od razloga zašto nemamo koalicione partnere osim Izraela. Mislim da ljude takođe muči kakva je pravna osnova (za napad)", dodao je on i ocenio da je Tramp je "možda pokrenuo visokorizične napade na Iran kako bi povećao svoj opadajući rejting pred ključne srednjoročne izbore".

Bivši vojni zvaničnik SAD istakao je da bi gubitak kontrole nad Kongresom mogao da dovede do prevremenog svrgavanja predsednika sa funkcije putem postupka opoziva (impičmenta).

"On preuzima rizike. On preuzima rizike od inflacije ako cene nafte ostanu visoke. On rizikuje sa svojom političkom bazom koja ga je zapravo izabrala na platformi koja je podrazumevala antiratnu strategiju", dodao je. Kako je ocenio, rat bi mogao da se završi "pre nego kasnije nekom vrstom nuklearnog sporazuma da bi se sačuvao obraz".


"Jedan od načina na koji bi mogao da se zamisli kraj rata jeste da se Oman i Katar, koji su bliski Irancima, umešaju i pregovaraju o nečemu, pri čemu će Trampu biti dozvoljeno da proglasi pobedu pre nego što mu ponestane municije, a Iran bi pristao da ne obogaćuje i ne izvozi ništa što je već obogatio", naveo je Vinefild.

Načelnik Združenog generalštaba vojske SAD general Den Kejn privatno je upozorio Trampa na ozbiljnu nestašicu zaliha presretača neposredno pre početka udara, što je znatno povećalo rizik za američko vojno osoblje. Američke zalihe su već znatno iscrpljene zaštitom Izraela tokom prošlogodišnjeg 12-dnevnog rata sa Iranom i prodajom Ukrajini.

Kao odgovor na pisanje američkih medija o smanjenju zaliha, Tramp je u utorak uveče objavio na sopstvenoj društvenoj mreži Trut soušal (Truth Social) da SAD imaju "neograničeno oružje srednjeg i višeg ranga" i da je "priča Vol strit džornala netačna i sramotna".

Centralna komanda američkih snaga (Centcom) saopštila je u sredu da je Iran do sada lansirao više od 500 raketa i 2.000 dronova. Veruje se da Teheran imao velike rezerve od 4.000 raketa kratkog i dugog dometa od pre početka rata, kao i desetine hiljada dronova tipa "šahed".