Iranske balističke rakete dugog dometa tipa Sadžil mogu da dosegnu udaljenost do čak 2.000 kilometara, pokazuju podaci Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), britanskog bezbednosnog analitičkog centra specijalizovanog za pitanja odbrane i vojne strategije.

Prema istim procenama, sličan maksimalni operativni domet imaju i iranske bespilotne letelice iz porodice „Šahed“, koje se koriste kako za izviđačke zadatke, tako i za direktne napade na ciljeve.

Domet od približno 2.000 kilometara omogućava gađanje velikih gradova poput Atine ili Moskve, ali ipak nije dovoljan da bi Iran mogao da pogodi teritorije srednje i zapadne Evrope, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo. Ipak, situacija je znatno drugačija kada je reč o vojnim instalacijama koje se nalaze bliže Bliskom istoku.

Naime, pojedine britanske vojne baze u istočnom Mediteranu već se nalaze unutar operativnog dometa iranskih projektila. Kao primer navodi se baza RAF Akrotiri na Kipru, koja je dostupna ne samo raketama Sadžil, već i sistemima Ghadr i Emad-1.

U aktuelnim geopolitičkim okolnostima, pitanje dometa više nije samo teorijska vojna analiza. Tokom poslednjih dana zabeleženi su incidenti povezani sa pojavom dronova u blizini britanskih vojnih objekata na Kipru, što je dodatno skrenulo pažnju međunarodne javnosti na realne kapacitete Irana u oblasti raketnih i bespilotnih sistema.

Iran već godinama razvija balističke rakete srednjeg dometa kao ključni deo svoje vojne doktrine. Sistemi poput Sadžila, Gadr-a i Emad-a omogućavaju pokrivanje gotovo celog Bliskog istoka, ali i velikog dela istočnog Mediterana.

Kombinacija raketnih sistema i napadačkih dronova daje Teheranu mogućnost da potencijalno ugrozi vojne baze, energetsku infrastrukturu, pomorske pravce i strateške tačke širom regiona.

Iako Iran trenutno ne raspolaže operativnim interkontinentalnim balističkim raketama koje bi omogućile napade na zapadnu Evropu ili Veliku Britaniju, arsenal projektila dometa do 2.000 kilometara dovoljan je da obuhvati Izrael, većinu država Persijskog zaliva, kao i pojedine delove južne i jugoistočne Evrope — uključujući i deo teritorije Srbije.

Zbog toga zapadne vojne instalacije u istočnom Mediteranu ostaju u potencijalnoj zoni rizika u slučaju daljeg širenja sukoba, dok analitičari upozoravaju da bi svaka nova eskalacija mogla dodatno promeniti bezbednosnu ravnotežu u regionu.