Bivši generalni sekretar NATO-a i nekadašnji premijer Danske Anders Fog Rasmusen uputio je oštre kritike na račun predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, ocenivši da se u raspravama o Grenlandu služi retorikom koja više liči na govor „gangstera“ nego na jezik lidera zapadnog sveta. Prema njegovim rečima, Grenland se koristi kao sredstvo za skretanje pažnje sa stvarnih i ozbiljnih bezbednosnih izazova.

Rasmusen je istakao da je duboko razočaran promenom uloge SAD na globalnoj sceni. Podsetio je da je još od detinjstva Ameriku doživljavao kao prirodnog lidera slobodnog sveta, pa čak i kao svojevrsnog „svetskog policajca“. Danas, kako tvrdi, vidi potpuno drugačiju sliku.

– Sada gledamo kako Sjedinjene Države koriste jezik koji je opasno blizak onome kakvim se služe gangsteri koje bi, po logici stvari, trebalo da drže pod kontrolom u Moskvi i Pekingu – rekao je Rasmusen.

On je upozorio da preusmeravanje globalne pažnje na Grenland predstavlja ozbiljnu grešku, naročito u trenutku kada rat u Ukrajini i dalje traje.

– Iskreno me brine što je pažnja sveta sada fokusirana na nešto što ne predstavlja stvarnu pretnju, ni Evropi ni Sjedinjenim Državama – naglasio je.

Prema njegovim rečima, ovakve situacije direktno koriste protivnicima Zapada.

– Podele unutar Zapada idu direktno u korist Rusiji. Uveren sam da se u Moskvi nadaju da će Grenland postati santa leda koja će potopiti NATO. Ovo pitanje daleko prevazilazi Dansku i Grenland. Osvajanje Grenlanda značilo bi kraj svetskog poretka kakav danas poznajemo – zaključio je Rasmusen.

Rasmusenovi predlozi Danskoj

Rasmusen je izneo i tri konkretna predloga koje bi, prema njegovom mišljenju, Danska trebalo da predstavi Trampovoj administraciji. Prvi se odnosi na odbrambeni sporazum iz 1951. godine, koji SAD daje značajan uticaj na Grenlandu. Taj dokument, kako smatra, mora biti ažuriran i modernizovan, kako bi se jasno definisalo gde i na koji način SAD i NATO mogu, ali i treba, da uspostave dodatne vojne baze.

Trenutno, Sjedinjene Države na Grenlandu imaju jednu vojnu bazu sa oko 150 vojnika, dok su tokom Hladnog rata na ostrvu imale čak 17 vojnih instalacija i više od 10.000 pripadnika vojske.

Kao drugi korak, Rasmusen predlaže sporazum o investicijama, kojim bi se američki kapital privukao u sektor eksploatacije kritičnih minerala na Grenlandu. Treći predlog odnosi se na sklapanje sporazuma o stabilnosti i otpornosti, čiji bi cilj bio da se ograniči i spreči rastući uticaj Rusije i Kine u tom regionu.