Prema informacijama koje je objavio Axios, specijalni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof tokom vikenda je u tajnosti održao sastanak sa Rezom Pahlavijem, prognanim iranskim prestolonaslednikom, dok u Iranu bukte masovni protesti. Ovu informaciju potvrdio je visoki američki zvaničnik, navodeći da je razgovor bio fokusiran na situaciju u zemlji i potencijalne političke scenarije ako aktuelni režim izgubi kontrolu.

Ovo je bio prvi susret na najvišem nivou između predstavnika iranske opozicije i administracije Donalda Trampa od izbijanja protesta pre petnaest dana. Pahlavi u tom kontekstu pokušava da se nametne kao mogući „prelazni“ lider u slučaju pada vlasti u Teheranu.

Reza Pahlavi je sin poslednjeg iranskog šaha, svrgnutog tokom Islamske revolucije 1979. godine, i već decenijama živi u egzilu u Sjedinjenim Državama. U poslednje dve nedelje bio je čest gost američkih televizija, otvoreno pozivajući Trampovu administraciju da se uključi i pruži podršku protestima koji se šire širom Irana.

U Beloj kući se u međuvremenu razmatraju opcije. Tim za nacionalnu bezbednost održao je sastanak u utorak ujutru na kojem se razgovaralo o mogućim odgovorima na nemire, iako sam Tramp nije prisustvovao. Prema rečima visokog američkog zvaničnika, administracija je još u ranoj fazi razmatranja.

„Još nismo u fazi donošenja odluka o vojnoj akciji“, rekao je zvaničnik, priznajući da niko ne može sa sigurnošću da predvidi kakvu će odluku Tramp na kraju doneti.

Državni sekretar Marko Rubio je na zatvorenim sastancima proteklih dana naglasio da se trenutno razmatraju takozvane „nekinetičke“ opcije – oblici pomoći demonstrantima koji ne uključuju direktnu vojnu intervenciju.

Protesti su nastavljeni u utorak u gradovima širom Irana, dok procene broja poginulih naglo rastu. Prema izraelskim obaveštajnim procenama podeljenim sa SAD, najmanje 5.000 demonstranata je ubijeno. „Iranski režim sprovodi masovnu represiju“, rekao je američki zvaničnik.

Donald Tramp se u utorak direktno obratio iranskom narodu, pozvavši ih da „nastave sa protestima“ i da „preuzmu institucije“. Dodao je i poruku: „Pomoć je na putu.“ Na pitanje novinara šta to konkretno znači, odgovorio je: „Moraćete sami da shvatite“, uz napomenu da smatra da bi Amerikanci trebalo da se povuku iz Irana.

Kada su protesti počeli, Trampova administracija nije Pahlavija doživljavala kao ozbiljnog političkog faktora. Tramp je čak u intervjuu prošle nedelje odbio da mu da podršku. Ipak, situacija se promenila.

Američki zvaničnici priznaju da su bili iznenađeni činjenicom da su demonstranti u brojnim iranskim gradovima počeli da skandiraju Pahlavijevo ime. „Svedoci smo njegovog naglog uspona. Skandiranje deluje spontano i organsko“, rekao je visoki zvaničnik.

Analitičar Karnegijevog fonda Karim Sadžadpur ocenjuje da Pahlavi danas predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i patriotizma koji se suprotstavlja islamističkom radikalizmu režima. On ističe da većina demonstranata nikada nije živela pre revolucije 1979. godine, ali gaji nostalgiju prema periodu koji vide kao vreme ekonomskog rasta, društvenih sloboda i međunarodnog ugleda.

„Za mnoge Irance, Pahlavi je lice te izgubljene, ali željene budućnosti – simbol patriotizma koji Iran može ponovo učiniti velikim“, rekao je Sadžadpur.

Raz Zimt, direktor iranskog programa u Izraelskom institutu za studije nacionalne bezbednosti, upozorava da iako se Pahlavijevo ime često pojavljuje na protestima, još uvek nije jasno da li on ima stvarnu masovnu podršku. Ipak, dodaje da bi mnogi Iranci možda bili spremni da ga prihvate makar privremeno, ako bi to značilo kraj sadašnjeg režima.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, uključujući anketu iz novembra 2025. godine koju je sproveo holandski analitičar Amar Maleki, oko trećina Iranaca podržava Pahlavija, dok mu se otprilike isto toliko njih snažno protivi. Ipak, to ga čini najpopularnijom figurom među iranskom opozicijom.