RUSIJA POKRENULA PRVU ETAPU SVOG PLANA Kremlj: "Sledi prava noćna mora"

Ruska centralna banka podnela je tužbu u Moskvi tražeći 230 milijardi dolara odštete od Euroklira, što je prvi korak nakon što je Kremlj upozorio da će to biti pravna noćna mora za EU ​​zbog planova da se zamrznuta ruska imovina koristi za podršku Ukrajini.

Evropska unija želi da koristi deo od približno 210 milijardi evra vrednosti imovine Ruske centralne banke, zamrznute u Evropi nakon što je Moskva započela sukob u Ukrajini 2022. godine, kako bi obezbedila kredit za vojne i civilne potrebe Kijeva 2026. i 2027. godine.

Lideri EU su se u petak složili da zamrznu imovinu do daljnjeg, tvrdeći da moraju da podrže Ukrajinu jer, ako to ne učine, Moskva bi jednog dana mogla da napadne NATO, što Rusija poriče.

Pravni stručnjaci očekuju da će Moskovski trgovački sud brzo doneti presudu protiv Euroklira, depozitara sa sedištem u Belgiji koji drži većinu imovine. Sud je saopštio da je 12. decembra primio zahtev centralne banke kojim se traži 18,2 biliona rubalja - puna vrednost zamrznute državne imovine Rusije.

Ako centralna banka dobije, mogla bi da traži sprovođenje imovine Euroklira u drugim jurisdikcijama, posebno onima koje Rusija smatra „prijateljskim“.

Euroklir nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Rusija je više puta upozoravala EU da korišćenje njenih suverenih rezervi predstavlja krađu, potkopava poverenje u centralne banke i evro, i obećala je snažan odgovor, uključujući zaplenu imovine evropskih privatnih investitora u Rusiji.

„Koji će racionalni investitor čuvati svoje hartije od vrednosti u Eurokliru... ako razume da se njegova imovinska prava ne poštuju i da se njegova imovina može zapleniti pod bilo kojim izgovorom“, rekao je za Rojters Kiril Dmitrijev, izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina za investicije.

Ruska centralna banka je 12. decembra saopštila da su planovi EU da zapleni njenu imovinu nezakoniti i da zadržava pravo da koristi sva raspoloživa sredstva za zaštitu svojih interesa.

Sprovođenje bi bilo osporeno pred „nacionalnim sudovima, sudskim telima stranih država i međunarodnih organizacija, arbitražnim sudovima i drugim međunarodnim pravnim telima“, navodi se u saopštenju.

Planovi za korišćenje ruskog novca naišli su na delimično protivljenje u Evropi, a bankari upozoravaju da bi zaplena tako velike količine državne imovine bila pravno upitna i postavila presedan.

Dokument iz 2024. godine koji je objavila švedska Riksbanka navodi da bi takav potez označio prvi put da su zemlje koje nisu zaraćene strane zaplenile imovinu zaraćene zemlje u tekućem ratu kako bi pomogle trećoj zemlji.

Predlozi EU su suprotni ideji koja se pojavljuje u nekim verzijama američkog mirovnog plana da bi ruske rezerve mogle biti podeljene, pri čemu bi se deo koristio za obnovu Ukrajine, a deo za stvaranje američko-ruskog investicionog fonda.

Dmitrijev je planove EU nazvao „udarom na sistem međunarodnih rezervi koji su stvorile Sjedinjene Države“.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI